Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

DOSIJE

„Nismo imali novca ni za kupovinu aparata za vodu“

„Od kada su svi postali socijalisti?“, pisalo je nedavno na naslovnoj strani časopisa New York. Za mnoge mlade Amerikance i Amerikanke, kako primećuje trendi časopis, „predstaviti se socijalistom je izgleda više seksi od bilo čega drugog“. Ovaj preokret je možda iznenađujući. Tokom druge polovine XX veka je trebalo da budete mazohista da biste se deklarisali kao pripadnik ove struje. Pored opasnosti da budete prezreni i ismevani, ovo vas je smeštalo na margine političke scene. Pridružio sam se Demokratskim socijalistima Amerike (Democratic Socialists of America, DSA) 2007, kada sam još uvek bio tinejdžer. To je bila najveća socijalistička organizacija u SAD i jedina koja je bila zastupljena u Socijalističkoj Internacionali (izašla je 2017). Radilo se o pokretu koji broji samo 5000 članova, u najviše kapitalističkoj zemlji na planeti koju nastanjuje oko tri stotine miliona stanovnica i stanovnika.

U to vreme su se naši sastanci obično držali u privatnim kućama ili u prostorijama koje su nam besplatno ustupane. U skupovima, koji su često okupljali samo desetak osoba, bila je poneka mlada osoba poput mene, ali najviše je bilo aktivista i aktivistkinja koji su stariji od 60 godina, dok je srednja generacija nedostajala. Naučili smo da pevamo Internacionalu, slušali smo priče dece komunista ili veterana Nove Levice 1960-ih i 1970-ih, održavali smo isti jezik i istu borbu, ali smo bili potpuno izvan našeg vremena. Jedno leto sam radio u nacionalnom sedištu u Nju Jorku, u zgradi koju smo delili sa vrhunskim i dobro odevenim profesionalcima. Nismo imali sredstava da kupimo kancelarijski aparat za vodu da bismo imali svežu vodu i išli smo da punimo čaše mlakom vodom u lavabou zajedničkog toaleta, dok su nas susedi podrugljivo gledali. Demokratski socijalisti su preživljavali i mi smo se navikli na ovu situaciju.

Organizacija je nastala iz raskola Socijalističke partije Amerike (Socialist Party of America, SPA), nekada uticajne formacije u kojoj je Judžin Viktor Debs bio najvažniji predstavnik i koja je početkom 1970-ih imala samo nekoliko stotina članova. Minirana podelama zbog stavova prema Novoj levici, Demokratskoj partiji i ratu u Vijetnamu, SPA se 1972. podelila na tri grupe. Njeno desno krilo osniva Socijaldemokrate Sjedinjenih Američkih Država (Social Democrats USA, SDUSA) koje je predvodio Bajard Rastin, istaknuti aktivista pokreta za građanska prava koji je savetovao Martina Lutera Kinga. Duboko antikokomunistička, ova oganizacija se zadovoljavala time da bude grupa za pritisak koja je, uzaludno, pokušavala da utiče na sindikalne uprave. Levo krilo stvara Socijalističku partiju Sjedinjenih Američkih Država (Socialist Party of the United States of America, SPUSA). Ona je nastavila Debsovu tradiciju, samostalno izlazeći na izbore. Ali dok je Debsova partija 1912. dobila skoro milion glasova, njena naslednica je 1976. skupila samo 6 038 glasova, a 2012. godine 4 430 glasova.

Konačno, centristička struja se okupila oko Komiteta organizacije demokratskih socijalista (Democratic Socialist Organizing Committee, DSOC), kojim je rukovodio Majkl Harington. Prema ovom profesoru političkih nauka i dugogodišnjem socijalističkom aktivisti, antidemokratska narav američkih izbornih zakona (pored drugih prepreka) čini uzaludnim svaki pokušaj predstavljanja nezavisnih kandidata na izborima. Harington se stoga zalaže za uniju društvenih pokreta (studentskih, udruženja...), sindikata i Demokratske partije, u socijal-demokratsku koaliciju evropskog stila, u zemlji u kojoj politička kultura zanemaruje ovaj pojam. DSOC se na kraju ujedinio sa Novim Američkim Pokretom, organizacijom naslednicom Nove Levice, da bi 1982. godine postao organizacija Demokratskih socijalista Amerike.

Nova organizacija je napravila kampanju za zakon o punoj zaposlenosti, angažovala se u borbi protiv aparthejda u Južnoj Africi, pozdravila je socijalističke vlade u Francuskoj i Grčkoj početkom 1980-ih. Ali u to vreme to nije imalo nikakvog uticaja na Demokratsku partiju, koja je naglo skrenula u desno, raskidajući sa duhom Nju Dila i željom da se proširi (...)

Obim celog teksta : 1 946 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Baskar Sankara

je osnivač i urednik časopisa Jacobin (Nju Jork). Potpredsednik je organizacije Demokratskih socijalista Amerike. Autor je knjige The Socialist Manifesto. The Case for Radical Politics in an Era of Extreme Inequality, Basic Books, New York, 2019.
PREVOD: Maja Solar

Podeli ovaj tekst