Može li jedna država, koja je bez ikakvog opravdanog razloga odbacila međunarodni sporazum o razoružanju (na čije je pregovaranje potrošila dosta vremena), da drugoj državi potpisnici zapreti vojnom agresijom? Može li svim drugim državama da naloži da se svrstaju uz njen ratoborni kapric, jer će im u suprotnom svima podeliti teške sankcije? Kada je reč o Sjedinjenim Državama, odgovor je – da. Ukratko, potpuno je besmisleno traćiti vreme na proučavanje razloga kojima Bela kuća pokušava da opravda eskalaciju protiv Irana. Možemo da zamislimo kako su Džon Bolton, savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika Donalda Trampa, i državni sekretar Majkl Pompeo američkim diplomatama i obaveštajnim službama dali otprilike ovakav zadatak: „Pronađite izgovore, ja ću se pobrinuti za rat.“
Bolton je iskusan i dosledan zastupnik svojih ideja. Marta 2015. godine, u vreme dok mu se uticaj urušavao zbog fanatizma po pitanju invazije na Irak, objavio je članak za New York Times pod naslovom: „Da bismo sprečili iransku bombu, bombardujmo Iran“. Nakon tvrdnji da Teheran nikada ne bi pregovorima odustao od svog nuklearnog programa, zaključio je: „Sjedinjene Države mogu da temeljno obave posao uništenja, ali samo je Izrael taj koji može da uradi ono što je potrebno… u cilju promene režima u Teheranu.“
Nekoliko meseci kasnije, sve velike sile, pa tako i Sjedinjene Države, potpisale su nuklearni sporazum s Iranom. Prema tvrdnjama Međunarodne agencije za atomsku energiju, Teheran se savesno držao njegovih odredbi. Bolton, ipak, nije posustao. Predosećajući predratno raspoloženje izraelske vlade i saudijske monarhije, on 2018. godine nastavlja da insistira na „promeni režima“: „Zvanična politika Sjedinjenih Država trebalo bi da podrazumeva okončavanje iranske Islamske revolucije pre njene četrnaeste godišnjice. Time bismo se spasli sramote zbog toga što su nam diplomate držali kao taoce četiri stotine četrdeset i četiri dana. Baš ti nekadašnji taoci mogli bi da preseku vrpcu na (…)
