Krajem maja ove godine, u Politici je osvanula vest o legalizaciji surogat materinstva novim Građanskim zakonikom. Komisija koja je zadužena za izradu Prednacrta je objavila da će surogat majke imati pravo na naknadu troškova tokom trudnoće i porođaja, kao i na nagradu koja će biti umerena – od 8 hiljada do 15 hiljada evra. Do sada smo se sa surogat materinstvom susretali kroz naslovne strane stranih, ali i domaćih listova na kojim su bili Elton Džon, Riki Martin, Sara Džesika Parker, Nikol Kidman, Kim Kardašian... Svima im je zajedničko upravo to što su decu dobili uz pomoć surogat majki. Narativ koji prati nasmejana lica ovih poznatih ličnosti jeste gotovo idiličan – najčešće se govori o tome kako su porodice.,upotpunjene“ i kako im je u tome.,pomogla“ surogat majka. Ona je, doduše, i pored sve zahvalnosti nevidljiva jer bi njeno postojanje narušilo ideal nuklearne porodice, bilo da je reč o heteroseksualnim ili homoseksualnim parovima.
Osim što su nevidljive surogat majke, nevidljiv je i čitav eksploatatorski sistem koji profitira od njih. Komisija zadužena za izradu Prednacrta Građanskog zakonika je donekle ukazala na tržišnu logiku koja je osnovna pokretačka sila legalizacije surogatstva kao navodno humanog akta pomoći parovima bez dece. Kako se u pomenutom članku navodi, nametalo se pitanje da li je nadoknada za rađanje deteta za drugoga moralna, ali se ipak došlo do zaključka da je.,umerena nadoknada“ legitimna. Surogat majke u Srbiji će primati od 8 do 15 hiljada evra nadoknade, što će ovu.,uslugu“ činiti nekoliko puta jeftinijom u Srbiji nego u drugim zemljama u kojima je surogatstvo odavno legalno. Srpsko tržište surogatstva će tako za parove (ili muškarce i žene bez partnera/ke.,ako postoje naročito opravdani razlozi“) biti višestruko pogodnije od ukrajinskog (gde je ova usluga 30 do 40 hiljada evra) ili američkog (gde je čak 100 hiljada evra). Srbija će se tako pridružiti Rusiji, Indiji, Gruziji, Ukrajini, Češkoj, SAD, Kanadi, Australiji, Holandiji, Belgiji, Grčkoj, Izraelu i drugim zemljama u kojima je ova praksa široko rasprostranjena.
Tehnološki napredak u službi kapitalizma
,,Tradicionalno“ surogatstvo postaje rasprostranjena praksa između ostalog i zahvaljujući vantelesnoj oplodnji. Tokom ’70-ih godina prošlog veka, u američkim novinama su počeli da se pojavljuju oglasi u kojim su muškarci, čije supruge nisu mogle da imaju decu, tražili žene koje bi im rodile dete u zamenu za određenu svotu novca. Nevidljiva ruka je i u ovom slučaju želju za imanjem sopstvene dece po, doslovno, svaku cenu, vrlo lako dovela do onih koji u tržišnoj utakmici mogu da ponude.,samo“ svoje materice, odnosno svoja tela. Ova nevidljiva ruka je vrlo brzo postala otelotvorena kroz agencije koje su želje imućnih parova bez dece (koje se u odnosima ekonomske dominacije lako pretvaraju u kategoriju prava) povezivali sa onima koji su bili.,manje imućni“, a koji su imali.,slobodu“ ili.,pravo“ da raspolažu svojim telom za šta bi zauzvrat dobili određenu nadoknadu i mogućnost da se osete kao.,dobre Samarićanke“, što je vrednije od bilo čega. Ovo dobročinstvo je svakako bilo najprofitabilnije za osnivača prve agencije, Nola Kina, ali se već do kraja ’70-ih razvila brojnija konkurencija. Iako javno,.,iznajmljivanje materice“ je još uvek bilo nedovoljno zakonski regulisano i polulegalno, dok se nije dogodio prvi slučaj koji je ukazao na asimetrične odnose moći ugovorenih strana. Slučaj Beba M (,,Baby M“) iz 1986. godine u SAD, kada se surogat majka nakon rođenja bebe predomislila te nije želela da prepusti starateljstvo.,nameravanim roditeljima“ je bacio senku na dotadašnju idiličnu sliku o dobrotvornom pokretu za pomoć parovima bez dece. Surogat majka, Meri Bet Vajthed, je pristala da rodi dete za par iz više srednje klase koji joj je za to ponudio 10 hiljada dolara. Iako je dobila podršku u javnosti, sud je ipak odlučio da starateljstvo ipak prepusti paru smatrajući da će njihov ekonomski položaj biti povoljniji za dete. Ovaj i brojni drugi slični slučajevi bi možda u potpunosti kriminalizovali surogatstvo, da reproduktivna tehnologija nije dodatno napredovala kroz nastanak in vitro fertilizacije koja je dovela do gestacijskog surogata u kom oplođena jajna ćelija pripada drugoj osobi. Ovo je omogućilo dalju eksploataciju država (…)
