Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

KAKO SE IZBORITI SA TEHNOLOŠKIM DIVOVIMA

Pobuna ili preživljavanje

Dok Fejsbuk priznaje svoje virtuelne grehe, obećava da će postati građanin virtuelnog sela koji poštuje privatnost i izgleda da je na ivici da prizna ozbiljnu zavisnost od podataka, digitalni divovi iznenada vide kako se njihova kulturna hegemonija klima. A ta slabost nije najvidljivija u Evropi ili Latinskoj Americi, već u Silikonskoj dolini

Uprkos ekstremnoj političkoj polarizaciji i aktuelnim trgovinskim ratovima, američka nacionalistička desnica, čije je oličenje Donald Tramp sa svojim istupima protiv cenzure koju sprovode društvene mreže, pridružuje se levici Elizabet Varen i Berni Sandersa u predstavljanju divova tehnologije kao najveće pretnje Sjedinjenim Državama.

Međutim, izgleda da to ne brine tajkune Silikonske doline. Činjenica da je Voren Bafet, veliki konzervativni američki investitor, konačno prevazišao svoju uzdržanost kada je u pitanju kupovina akcija Amazona, mnogo govori o bliskoj budućnosti tehnoloških giganata: više prisustva na berzi, znači više gotovog novca iz Saudijske Arabije i više obećanja da će se koristiti veštačka inteligencija za rešavanje problema izazvanih veštačkom inteligencijom.

Nažalost, više od godinu dana nakon skandala u Kejmbridž analitici, rasprava o gigantima tehnologije ostaje ograničena na pitanja o kojima se već raspravljalo i koja su prisutna još od njenog početka: efikasnost tržišta, utaja poreza, štetni ekonomski modeli koji stvaraju zavisnost od Interneta. Uprkos tome što su ova pitanja privlačna za glasače, ona ne omogućavaju da se bar naznači alternativna budućnost u kojoj bi građani mogli da se usmere na druge društvene institucije osim fabrike i supermarketa.

Uprkos njihovom očiglednom približavanju kada je reč o ovoj temi, levica i desnica su daleko od toga da se dogovore. S izuzetkom većine neoliberala, koji se tome savršeno prilagođavaju, kritičari digitalnih divova na desnoj strani političkog spektra ostaju nedorečeni u pogledu načina na koji bi hteli da promene pravila igre, da ne govorimo o razlozima koji motivišu njihovo opiranje. U onoj meri u kojoj se ovi pokreti zalažu za povratak u konzervativno i korporativističko društvo kojim upravljaju sile izvan izabranih institucija, oni pronalaze odgovarajućeg saveznika u Silikonskoj dolini, čija ogromna digitalna infrastruktura omogućava meko vladanje koje bi neprekidno trajalo.

Na međunarodnom nivou, ovaj naglasak na spasiteljskoj moći digitalnih giganata dobija dodatnu dimenziju, jer se takođe radi o odbrani nacionalnog razvoja. To dovodi do toga da neki populistički lideri zamišljaju svoju zemlju u feudima kojima sa najvećom efikasnošću upravlja gospodar novih tehnologija. Tako je, Bolsonarova vlada u Brazilu ponosno objavila da je on.,sanjaoˮ o tome da će Gugl i Amazon preuzeti nacionalne poštanske usluge, koje će uskoro biti privatizovane.

Kritična situacija u Brazilu naglašava još jednu političku dimenziju naše zavisnosti od tehnoloških giganata, jednako važnu, mada manje primetnu: njihovu sklonost da produže status kvo putem rešenja koja su revolucionarna i razorna. Ovo se posebno odražava na način na koji se digitalne tehnologije koriste za rešavanje gorućih društvenih problema. (...)

Obim celog teksta : 1 396 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Jevgenij Morozov

PREVOD: Aleksandar Stojanović

Podeli ovaj tekst