Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

AMERIČKI MEDIJI I IRANSKI NEPRIJATELJ

Ako želiš rat, pripremaj ga

Sve su češći incidenti na relaciji Iran-SAD. Od kako je Donald Tramp odlučio da se povuče iz nuklearnog sporazuma koje su velike sile sklopile sa Teheranom 2015. godine, za vreme mandata njegovog prethodnika Baraka Obame, ređaju se oboreni dronovi, vojne pretnje i sankcije. Američka štampa saučestvuje u ovom nadgornjavanju

Zamislimo da je iranski dron oboren u Floridi, ili na par kilometara od njene obale. Umesto da se raspravlja o tačnoj lokaciji letelice, činjenica da se on nalazio dvanaest hiljada kilometara od Teherana svakako bi naišla na osudu. Međutim, kada je Iran 20. januara oborio američkog drona koji je prišao njegovoj teritoriji (verzija događaja iza koje stoji Pentagon), odnosno, nadletao je (prema Teheranu), gotovo niko se nije zapitao da li je američko vojno prisustvo u Persijskom zalivu opravdano. Neujednačenost u izveštavanju zapadnih medija u zavisnosti od toga da li je država koja krši međunarodno pravo (dobra) liberalna demokratija ili (zao) autoritarni režim, više ne izaziva nikakve reakcije.

U klimi zaoštravanja odnosa između Vašingtona i Teherana, „neprestano predstavljanje Irana kao pretnje, nuklearne ili ne, šalje poruku da ga treba napasti“, upozorava Gregori Šupak, stručnjak za medije na univerzitetu Gelf-Hamber (Kanada). Ipak, dodaje, „bilo bi daleko istinitije reći da su SAD pretnja po Iran, nego pretvarati se da je stvar obrnuta. Naposletku, upravo američka vlada u ovom trenutku uništava iransku ekonomiju sankcijama koje uskraćuju stanovništvu pristup lekovima i hrani, te okružuje Iran vojnim bazama i kopnenim, pomorskim i vazdušnim snagama. Iran, s druge strane, ne radi ništa slično Sjedinjenim Američkim Državama“.

Ovo izvrtanje koje „spontano“ ide na ruku američkoj moći u velikoj meri zasniva se na selektivnom sećanju, mešavini političkih izmišljotina i medijskog zaborava ili krivljenja istine kroz manipulaciju informacijama. S tim u vezi, ko se – na Zapadu – seća leta 655 Iran era? Trećeg jula 1988. američka krstarica USS Vinsen koja je krstarila iranskim teritorijalnim vodama oborila je putnički avion na putu za Dubai u kom se nalazilo 290 putnika i članova posade. SAD su tad negirale odgovornost i tvrdile da je Vinsen plovio međunarodnim vodama, kao i da je iranski Erbus, koji je posadi krstarice ličio na vojnog lovca, na preteći način krenuo da se spušta ka američkom brodu. Kao što je kasnije utvrđeno, i jedno i drugo bile su laži, te su SAD izrazile svoje „duboko žaljenje“ i porodicama žrtava isplatile 61,8 miliona dolara.

Iako je ovaj incident ubrzo zaboravljen – svugde sem u Iranu – jedan drugi, sličan, koji se desio par godina ranije, dugo je ostao u zapadnjačkom pamćenju. Prvog septembra 1983. sovjetski lovac tipa Suhoj oborio je Boing 747 Korian erlajnza (Korean Air Lines) koji je sa 169 putnika leteo iz Njujorka u Seul. U sred Hladnog rata ovaj avion greškom je skrenuo s kursa i po noći upao u sovjetski vazdušni prostor iznad strateških vojnih postrojenja. Kremlj je objasnio da je verovao da je ovaj civilni avion zapravo bio špijunska letelica. Ove dve afere – iranska i korejska – o kojima se naširoko pisalo mogu (...)

Obim celog teksta : 1 391 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Serž Alimi & Pjer Ramber

PREVOD: Pavle Ilić

Podeli ovaj tekst