Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

DRUŠTVO

Homoseksualna emancipacija je političko pitanje

Od kraja XIX do kraja XX veka, zahtev za prepoznavanjem homoseksualnog identiteta često se ukrštao sa klasnom borbom. Militantni pokret homoseksualaca želeo je da se približi radničkom pokretu, bez obzira na sve udarce, često u bukvalnom smislu reči. Ovaj odnos i njegove faze predmet su radova kontroverznog esejiste Žila Dovea i doktoranda Matijasa Kerea.

U pismu koje je 1869. godine poslao Karlu Marksu, Fridrih Engels žalio se zbog „sodomita“ koji su se „u tajnosti“ organizovali u redovima mlade levice u Nemačkoj. Još 1864. Karl Hajnrih Ulrihs, čovek blizak tadašnjim socijaldemokratama, objavio je Istraživanja o misteriji ljubavi među muškarcima. Za njega, odbrana „prava ljubavnika istog pola poklapa se sa borbom za demokratske slobode“. Psihijatri, pre svih Sigmund Frojd, protivili su se kriminalizaciji homoseksualnosti – upisanoj u nemački krivični zakon notornim paragrafom 175, usvojenim 1871. i ukinutim 1994. – i smatrali su da se „odstupanje mora razumeti da bi se kontrolisalo“, kako objašnjava Dove. Nacisti nisu delili taj stav, pooštrivši pomenuti član 1935. godine i zatvaravši desetine hiljada homoseksualaca u logorima smrti.

Licemerje postviktorijanske Engleske, pojava fairies – iz kojih su nastali drag-queens – u SAD i stvaranje moderne političke organizacije u Nemačkoj tokom 1920-tih: vidljivost homoseksualaca u zapadnim velesilama kretala se različitim putevima. Koristeći se tekstovima, pismima, sociološkim studijama i intervjuima, Dove opisuje homoseksualnost povezanu sa kapitalističkim načinom proizvodnje i, posledično, klasnom borbom. Tek nakon ustanka u Stounvolu u Njujorku, 1969, u doba „uzdrmano radničkom neposlušnošću“, gej pokret, prethodno blizak radikalnoj levici, izrodio je gay power i pripadajuću logiku konformizma. Dove u tome vidi promašaj uverenja da je „seksualno oslobođenje posledica globalne socijalne revolucije“. Kapitalizam „se može prilagoditi onome što ga ne remeti“, i priželjkuje „prelazak“ na neku vrstu (teorijski (...)

Obim celog teksta : 480 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Žan Štern

PREVOD: Pavle Ilić

Podeli ovaj tekst