Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

DOSIJE

Tajne pravosudnog državnog udara u Brazilu

Operacija „Lava žato“ („pranje pod visokim pritiskom“), vezana za najveći korupcijski skandal u skorijoj istoriji Brazila, pokrenuta je u martu 2014. Nju je vodio sudija Serđo Moro, koji je zanat ispekao 2005. godine kao asistent u još jednom medijski značajnom slučaju: skandalu mensalao (mensalão), koji se odnosio na mesečni mito koji je Radnička partija (Partido dos Trabalhadores – PT) uplaćivala poslanicima kako bi osigurala njihovu podršku.

Moro je opisao svoj metod vođenja postupka u članku objavljenom sredinom 2000-tih. On se svodi na imitiranje procedura uspostavljenih za vreme operacije „Mani pulite“ („čiste ruke“) koja je početkom 1990-tih oborila vladajuće partije u Italiji, izazvavši kraj prve republike. U svom tekstu, Moro podcrtava značaj dva aspekta ove metode: korišćenja mera preventivnog pritvora kako bi se podsticalo dobijanje priznanja, kao i curenja informacija medijima, proračunatog kako bi izazvalo bes javnog mnjenja i povećalo pritisak na osumnječene i na institucije. Prema njegovom mišljenju, korišćenje medijske pozornice važnije je od pretpostavke nevinosti.

Za vreme trajanja afere „Lava žato“, ovaj brazilski sudija pokazao je skriveni talenat pravog impresarija. Racije, spektakularna hapšenja, priznanja: pozivi štampi i televizijskim kanalima garantovali su veliku medijsku pokrivenost akcija koje je organizovao. Svaka dramatičnija od prethodne, bile su numerisane i krštene imenima pozajmljenim iz kinematografskog, antičkog ili biblijskog pojmovnika: „Dolče vita“, „Kazablanka“, „Aleteja“ („istina“ na starogrčkom), „Strašni sud“, „Omerta“, „Ambis“, itd. Italijani se hvale kako imaju urođeni smisao za spektakl? Pored Moroa, izgledaju kao amateri.

Istraga je godinu dana bila usmerena na bivše rukovodioce nacionalne naftne kompanije Petrobras, optužene da su primali mito, sve dok nije dovela do smena prvog istaknutog člana PT-a (blagajnika partije, Žoaoa Vakarija Neta) i zvaničnika dvaju najvećih kompanija za građevinske i javne radove (GJR) u zemlji, Odebreht i Andrade Gutijerez. Protesti podrške Morou postajali su sve snažniji: preko njih je vršen pritisak na kongres zahtevima za kažnjavanje PT-a i ostavku predsednice Dilme Rusef. Predsedniku Narodne skupštine, Eduardu Kunji, nije trebao dalji povod da na dnevni red stavi temu smene predsednice.

Sudije, osvetnici ili politički operativci spremni na sve?

Izolovana i oslabljena Rusef u pomoć je pozvala bivšeg predsednika Luiza Injasija „Lulu“ da Silvu. On je uposlio svoje pregovaračko umeće kako bi popravio odnose sa nekadašnjim saveznikom, Brazilskim demokratskim pokretom (Movimento Democrático Brasileiro – MDB). Kunja, za kog se veruje da je prebacio više miliona dolara na tajne račune u Švajcarskoj, predložio je sklapanje pakta u zajedničkom interesu: zaustaviće proces protiv Rusef ukoliko mu vlada učini uslugu. „Lula“ je pozvao predsednicu da prihvati ovu ponudu; ona je odbila, zajedno sa nacionalnim vođstvom PT-a koje se plašilo da bi ovaj za sporazum moglo da se pročuje. Poslanici PT-a podržali su istragu protiv Kunje koji je odgovorio pokretanjem postupka za smenu predsednice.

Za to vreme, Moro je spremao smrtonosni udar. Početkom marta 2016. on je pokrenuo operaciju „Aleteja“. „Lula“ je uhapšen u sred noći pred kamerama – mediji su bili unapred obavešteni. Bivši predsednik bio je osumnjičen da je primao poklone od Odebrehta. Zatim je usledilo još nekoliko obrta. Moro je presreo (i štampi dao uvid u) telefonski razgovor između Rusef i „Lule“, kog je stavio pod prismotru i prisluškivanje. Ovo dvoje političkih vođa razgovarali su o mogućnosti da „Lula“ postane šef kabineta (brazilski ekvivalent premijera). Budući da visoki funkcioneri vlade i članovi Kongresa uživaju imunitet koji jedino vrhovni sud može da suspenduje, svi su znali da je u pitanju trik koji treba da onemogući njegovo hapšenje. Dvojica sudija u Braziliji usprotivila su se nominovanju „Lule“: prvi je često iznosio kritike PT-a na Fejsbuku; drugi se nalazio u džepu Partije brazilske socijaldemokratije (Partido da Social Democracia Brasileira – PSDB), neprijateljski nastrojene prema vlasti.

Pritisak uličnog pokreta za smenu predsednice dostigao je vrhunac. Međutim, nije delovalo kao da postoji neophodna (...)

Obim celog teksta : 2 128 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Peri Anderson

je istoričar, profesor na Kalifornijskom univerzitetu u Los Anđelesu. London Review of Books objavio je verziju ovog teksta (7. februar 2019).
PREVOD: Pavle Ilić

Podeli ovaj tekst