Šestog juna ove godine, ruski novinar Ivan Golunov uhapšen je i stavljen u pritvor zbog posedovanja droge. Policija se koristila starim trikom: podmetanjem „dokaza“ u odeću i stan optuženog. Međutim, ovaj put, hapšenje je izazvalo talas pobuna koji je izveo stotine ljudi na ulice i doveo do toga da su ruski mediji koji uglavnom ne kritikuju vlast objave saopštenja podrške. Još neverovatnije, pet dana kasnije, Golunov je pušten na slobodu.
Istrage ovog novinara o nedelima kapialista i birokrata razgorele su bes njegovih moćnih neprijatelja, naročito gradonačelnika Moskve, Sergeja Sobjanjina, čije je bogatstvo nekretnina otkrio. Međutim, Golunovljevi tekstovi dopiru do jako ograničenog kruga čitalaca i čitateljki, te reakcije na njegovo hapšenje manje imaju veze sa sadržajem reportaža koje piše nego sa široko rasprostranjenim besom zbog neprestane zloupotrebe moći koju vrše ruske vlasti. Radi se o nastavku otpora koji se javio na zimu 2011-2012. godine kada su desetine hiljada ljudi u Rusiji protestovale protiv izborne krađe koju je vršila vladajuća partija Jedinstvena Rusija i posledičnog povratka Vladimira Putina na mesto predsednika.
Iako opozicija u Rusiji obuhvata širok spektar političkih i ideoloških struja – liberale, socijaliste, monarhiste, libertarijance... – sve se one slažu oko nužnosti borbe protiv korupcije. Ovo je tema koju je Aleksej Navaljni uspeo da nametne u političkoj debati, neprestano je ponavljajući još od 2000-tih. Putem više platformi, uključujući njegov LiveJournal blog, nalog na Tviteru, i medijske istupe njegove Fondacije za borbu protiv korupcije (Фонд борьбы с коррупцией – FBK), Navaljni objavljuje različite prevare – od nepotizma, preko krupne krađe koju sprovode državna preduzeća, do ličnog bogaćenja zvaničnika. On takođe otkriva kompromitujuće informacije o ličnostima iz Kremlja, počevši od Dimitrija Medvedeva. Dokumentarac „Ne zovite ga ’Dimon’“, objavljen u produkciji FBK 2017. godine, otkriva lično bogatstvo bivšeg predsednika koje uključuje jahte i obiman vlasnički list nekretnina u Rusiji, kao i u Italiji, među kojima se izdvajaju vinogradi i jedan dvorac u Toskani.
Nema sumnje da je borba protiv korupcije omogućila efikasno ujedinjenje opozicije, te primorala i režim da se tom temom javno pozabavi. Ove godine, tokom svog tradicionalnog, uživo emitovanog dijaloga sa (pažljivo biranim) gledaocima, Putin je dobio pitanje da li se „oseća lično odgovornim za ovaj haos“. „Naravno“, odgovorio je, pre nego što će dodati: „Broj krivičnih dela vezanih za korupciju se smanjuje, najviše zahvaljujući našem predanom i beskompromisnom radu.“
Istrage su češće odraz unutrašnjih sukoba među elitom nego mehanizma discipline
Istini za volju, uhapšeno je nekoliko visokopozicioniranih pojedinaca, poput bivšeg ministra za ekonomski razvoj Alekseja Uljukajeva, koji je u decembru 2017. godine osuđen na osam godina zatvora zbog primanja mita. Međutim, rezultati ovakvih napora doveli su u pitanje njihovu iskrenost. Na primer, bivši ministar odbrane Anatolij Serdjukov smenjen je 2012. godine, nakon korupcijskog skandala, potom 2013. optužen za nemar, da bi iduće godine bio pomilovan. Sada se nalazi na važnoj (i sasvim sigurno masno plaćenoj) poziciji u Rosteku, državnom vojno-industrijskom konglomeratu. Deluje, stoga, da su istrage vezane za korupciju češće odraz unutrašnjih sukoba među elitom nego mehanizma discipline, te da se koriste kao oružje u borbi protiv rivala.
Zvanične (…)