Angažman časopisa Moderna vremena u Alžirskom ratu prethodi angažovanju njegovog osnivača, Žan-Pola Sartra. U maju 1955. godine, časopis je objavio broj o ovom sukobu, a u novembru, članak pod naslovom.,Alžir nije Francuskaˮ. Ton je dat. Dok je rat trajao, Moderna vremena će biti zabranjivan: četiri puta u Alžiru, jednom u Francuskoj. U martu 1956. godine pojavio se Sartrov prvi članak na tu temu,.,Kolonijalizam je sistemˮ. Sve do aprila 1962. godine njegovi tekstovi otkrivaju polemičku energičnost i hrabrost kakva nije uobičajena u naše vreme: život filozofa bio je ugrožen, a u njegov stan je Organizacija tajne armije (OAS) dva puta postavila bombu.
Iako do Sartrovog ličnog angažmana dolazi 1956. godine, njegova antikolonijalistička svest je starija; on podržava, u Tunisu, stvar Neo-Destura—,,modernističkiˮ ogranak Destura, tuniske stranke nezavisnosti—, i, u Maroku, Istiklal (Nezavisnost). U jesen 1955. godine, on daje podršku Akcionom komitetu intelektualaca protiv nastavka rata u Severnoj Africi. Fransis Žanson, saradnik časopisa Moderna vremena, koji je objavio sa suprugom Koletom.,Alžir izvan zakonaˮ u decembru 1955, takođe je doprineo njegovoj evoluciji. Ali, 1956. godine, kada su komunisti glasali za slanje specijalnih snaga za intenziviranje rata, koje je tražio predsednik Saveta Gi Mole, nekadašnji vođa Francuske sekcije Radničke internacionale (SFIO), zatim, kada oni odobravaju invaziju Mađarske od strane Sovjetskih tenkova, on prekida sa Komunističkom partijom Francuske. Za Muhameda Harbija,.,od tada se, kod njega odvija etička promena koja ga vodi, kroz niz pokušaja, do otkrivanja novog subjekta istorije, radikalnijeg od proletarijata: a to su oni koji su kolonizovani. Alžirski slučaj će od toga imati koristi.
Godine 1957, pisac i esejista Alber Memi, koji je rođen u Tunisu, objavljuje Portret kolonizovanog (Portrait du colonisé) kojem je prethodio Portret kolonizatora (Portrait du colonisateur), čiji su prvi odlomci objavljeni u Modernim vremenima i u časopisu Esprit. Sartr to navodi u jednom članku koji će kasnije poslužiti kao predgovor ovoj knjizi. On tu posebno naglašava:.,Kolonijalizam poriče ljudska prava ljudima koje je nasilno pokorio, koje nasilno održava u bedi i neznanju, dakle, kao što je Marks govorio, u stanju.,pod-čovečnostiˮ. U samoj stvarnosti, u institucijama, u prirodi razmene i proizvodnje, upisan je rasizam.ˮ
Tematika.,pod-čovečnostiˮ, koja će ostati u središtu ovih članaka, po njemu potiče iz činjenice da su kolonizovani.,pomoću opresivnog sistema održavani na nivou zveriˮ—što se sprovodilo kroz uskraćivanje prava kao i kroz poricanje kulture, suprotno poštovanju.,ljudskih pravaˮ na koja se često pozivalo. On na tome insistira u svom predgovoru knjizi Prezreni na svetu, Franca Fanona, septembra 1961. godine. Fanon, koji je bio psihijatar sa Martinika i koji vrlo brzo staje na stranu borbe za nezavisnost Alžira, član Privremene vlade Alžirske republike (GPRA), vođa tajnog El Mudžahida, već je postao poznat esejima Crna koža, bele maske (1952) i spisom Peta godina alžirske revolucije (L’An V de la révolution algérienne) (1959). Susret—intelektualni, ali i bratski—ova dva čoveka koji će postati prijatelji obeležiće put filozofa. Sartr bezrezervno podržava Fanonove teze i ponovo ih usvaja svojim vlastitim, osebujnim stilom. On u svom predgovoru piše:.,Sa pozicije glavnog gazde data je zapovest da se omalovaže stanovnici pripojene teritorije kako bi se kolonizatorima pružilo opravdanje da ih tretiraju kao tegleću marvu. Kolonijalno nasilje nema za cilj samo da porobljene ljude drži poslušnima, ono traži način da ih dehumanizuje. Ništa neće biti pošteđeno kako bi se postiglo da se likvidiraju njihove tradicije, da bi se zamenili njihovi jezici našim, da bi se uništila njihova kultura a da im se ne da naša; oni će postati glupi od umora.
Prvi Sartrov članak u potpunosti posvećen razotkrivanju mučenja,.,Vi (…)
