Da li ćemo ikada saznati istinu o atentatu na Tomasa Sankaru 15. oktobra 1987? Od pada predsednika Bleza Kampaorea, u oktobru 2014. godine, skinuta je oznaka tajnosti čiji je teret pritiskao taj bolni događaj. Malo po malo, svedoci, koji su se plašili za svoj život, prihvataju da govore, sledeći primer Aluna Traorea. jedinog koji je preživeo pokolj u kojem su Sankara i dvanaestorica njegovih saradnika izrešetani mecima. Godine 2015-te, nova vlada Burkine Faso preduzela je zakonske mere. Sudija vojnog suda zadužen za istragu, Fransoa Jameogo, okrivio je sedamnaest osoba, od kojih Kopaorea, nekada desnu ruku i prijatelja Sankare, i njegovog šefa glavnog štaba Žilbera Dijenderea. Suđenje je iščekivano sa velikim zanimanjem jer, ako su ubice poznate, ostaje sumnja u vezi sa identitetom onih koji su davali naređenja. Nagađanja idu od pretpostavke da je došlo do greške tokom hapšenja koje je pošlo po zlu do međunarodne zavere koja je kontrolisana iz daleka, iz Pariza, Abidžana ili još i Tripolija. Scenario o zaveri je u središtu sudske istrage. U oktobru 2016-te godine, sudija je poslao u Pariz zahtev da se podigne zaštita tajnosti koja je stajala nad nekim arhivima. U poseti Uagadoguu, 28. novembra 2017. godine, francuski predsednik Emanuel Makron je dao svoju saglasnost. Godinu dana kasnije, stotine.,dokumenata sa kojih je skinuta oznaka poverljivostiˮ omogućile su Jameogu da osvetli činjenice ali ne i da sve shvati..,Sankara je svojim često snažnim govorima protiv imperijalizma i njegovih slugu na kontinentu, ali i svojim postupcima, uznemiravao mnoge ljudeˮ, priseća se jedan od njegovih saradnika, Fidel Kientega. Razotkrivajući korupciju afričkih elita i neokolonijalizam, on je privlačio mlade, naročito one čiji su rukovodioci bili ličnosti iz.,Fransafrikˮ (Feliks Ufue-Boanji u Obali slonovače, Nasingbe Ejadema u Togou), ali se istovremeno otuđio od podrške tradicionalnih saveznika svoje zemlje: Francuske i Obale Slonovače. Da li su lideri ove dve (…)