Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

DONALD TRAMP NA UDARU PROCEDURE ZA SMENU

A sada, „Ukrajinagejt“

Hilari Klinton nedavno je optužila poslanicu iz redova Demokratske partije, Tulsi Gebard, koja učestvuje na unutarstranačkim izborima za kandidata na izborima za predsednika 2020. da je ruska agentica... To se dešava u trenutku kada američki kongres pokreće postupak za smenu Donalda Trampa. Njegov razgovor sa predsednikom Ukrajine služi im kao krunski dokaz

Zatišje je trajalo samo jedan dan. Dvadeset i četiri časa nakon što je kongres saslušao specijalnog savetnika Roberta Milera, čime je okončan „Rašagejt“ (istraga o povezanosti visokorangiranog osoblja u Trampovoj predizbornoj kampanji sa Kremljem, prim. prev), nade da će uspeti da smene Donalda Trampa ponovo su se probudile među njegovim demokratskim rivalima. Dvadeset i petog jula, on je u telefonskom razgovoru od svog ukrajinskog kolege Vladimira Zelenskog zatražio da učestvuje u istrazi koju je pokrenuo ministar pravde Vilijam Bar kako bi utvrdio poreklo „Rašagejta“ – koji je, prema Trampovim rečima, „otpočeo u Ukrajini“. Takođe mu je preporučio da se pozabavi slučajem Džozefa („Džoa“) Bajdena, bivšeg potpredsednika SAD (2009-2017) koji mu je postao ozbiljna konkurencija od kako je objavio da će učestvovati u trci za mesto demokratskog kandidata na predsedničkim izborima 2020. Tramp želi da se ispita njegova umešanost, 2014. godine, u smenu ukrajinskog tužioca zaduženog za istragu jedne gasne kompanije – Burisma – u kojoj je Bajdenov sin, Hanter, bio zaposlen za lepu platu od najmanje 50000 dolara mesečno.

Trampov razgovor sa Zelenskim desio se nedugo nakon obustave američke vojne pomoći Ukrajini. On se takođe poklopio sa više putovanja predsednikovog ličnog advokata, Rudolfa Đulijanija, u ovu državu. Visokim zvaničnicima Bele kuće i službi bezbednosti ove okolnosti bile su dovoljne da zaključe da je Tramp hteo da uslovi svoju vojnu pomoć političkom uslugom. Ove strepnje podelili su sa uzbunjivačem, u ovom slučaju jednim zaposlenim u Centralnoj obaveštajnoj agenciji (CIA). Ta institucija podnela je žalbu protiv predsednika koja je dovela do pokretanja istrage u procesu za smenu kojim je Vašington trenutno opsednut.

„Ukrajinagejt“ dosta nalikuje „Rašagejtu“. Tužbe na predsednikov račun ponovo dolaze iz aparata državne bezbednosti. Cela stvar se ponovo odvija u krugovima moćnika, sa Trampom i njegovim republikanskim saveznicima s jedne, i moćnim savezom demokratskih vođa, velikih medijskih grupa, čelnika državne bezbednosti i republikanskih neokonzervativaca koji svi smatraju da Tramp ne vodi geopolitiku američke imperije kako treba s druge strane. Ponovo dominira hladnoratovski mentalitet. Dve hiljade i šesnaeste godine, predsednikovi kritičari optužili su Ruse za zaveru da se on dovede u Belu kuću; tri godine kasnije, sumnjiče ga za mahinacije koje treba da doprinesu njegovom reizboru, odnosno za to da je prepustio ukrajinskog saveznika na milost i nemilost ruskom neprijatelju.

Demokrate nanovo povlače rizičan potez. Pre tri godine, „Rašagejt“ je potopio kampanju Hilari Klinton tako što je skrenuo pažnju na procurele imejlove demokrata koji su obelodanili način na koji je nacionalni komitet partije podmetnuo nogu Berniju Sendersu. Ove godine, informacije koje je uzbunjivač obelodanio mogu zainteresovati javnost da se pozabavi nivoom poštenja porodice Bajden. Takođe, još jedared, interni sukob elite zauzima sav medijski i politički prostor, istiskujući skoro sve ostalo, ponajpre veoma interesantne unutastranačke izbore u Demokratskoj partiji.

Ipak, ove dve afere razlikuju se u jednoj bitnoj stavci. Dok je „Rašagejt“ bio zasnovan na izmišljenoj zaveri, američki predsednik je nedvosmisleno povukao neetički potez u slučaju Ukrajine. Iako je porodica Bajden verovatno uključena u mutne poslove u toj zemlji, on nije morao da upita njenog predsednika da mu dostavi više informacija. Uzbunjivačeva optužba prema kojoj je Tramp pokušao da „zloupotrebi svoj položaj kako bi osigurao lični interes“ zaista zaslužuje da se pokrene istraga.

Nepovezani telefonski poziv

Pa ipak, to za sada nije dovoljan osnov za pokretanje postupka za smenu. Da li je apsolutno neupitno da je američki predsednik izvršio pritisak na Ukrajinu, blokirajući isporuku vojne pomoći kako bi je primorao da istraži Bajdenove? U trenutku kada je telefonirao sa Zelenskim, Tramp je već bio obustavio isporuku pomoći, a o toj temi (...)

Obim celog teksta : 2 007 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Aron Mate

je novinar.
PREVOD: Pavle Ilić

Podeli ovaj tekst