1989.
2. maj. Mađarska delimično otvara granicu prema Austriji. U avgustu i septembru talas izbeglica napušta Nemačku Demokratsku Republiku (DDR) i preko te rute odlazi u Saveznu Republiku Nemačku (BD).
4. septembar. Ugušeni su studentski protesti u Lajpcigu, koji se, međutim, nastavljaju iduće nedelje, a potom svakog narednog ponedeljka, zahtevajući političku reformu.
7. oktobar. Četrdeseta godišnjica osnivanja DDR-a.
18. oktobar. Erih Honeker, generalni sekretar Jedinstvene socijalističke partije Nemačke (SED), podnosi ostavku.
4. novembar. Milion ljudi izlazi na protest na Alegzanderplacu u Istočnom Berlinu, zahtevajući „istinski demokratski socijalizam“.
8. novembar. Politbiro SED-a podnosi ostavku.
9. novembar. Otvaranje granice između dve Nemačke i pad Berlinskog zida.
13. novembar. Reformator Hans Modrov izabran je na mesto premijera; obećava da će DDR pretvoriti u desničarsku državu.
28. novembar. Helmut Kol iznosi program u deset tačaka o budućoj federalnoj državi dveju Nemački.
1990.
6. februar. Kol predlaže hitno osnivanje monetarne unije.
9. februar. U Moskvi, Mihail Gorbačov pristaje na ponovno ujedinjenje Nemačke i dobija obećanje američkog državnog sekretara da se Organizacija Severoatlantskog sporazuma (NATO) „neće širiti ni koraka na Istok“.
18. mart. Demohrišćanska unija (CDU) i njeni saveznici pobeđuju na parlamentarnim izborima u DDR-u.
17. jun. Usvojen zakon o Trojhandanštaltu, kojim se predviđa privatizacija istočnonemačke ekonomije.
1. jul. Početak ekonomske, monetarne i socijalne unije BD-a i DDR-a, na osnovu sporazuma potpisanog 18. maja.
6. jul. Gorbačov pristaje da ujedinjena Nemačka uđe u NATO.
31. avgust. Potpisivanje sporazuma o ujedinjenju pripajanjem saveznih država DDR-a BD-u.
12. septembar. Mirovni sporazum između BD-a, DDR-a, SAD, Velike Britanije, SSSR-a i Francuske diplomatski okončava Drugi svetski rat.
3. oktobar. Ponovno ujedinjenje Nemačke.
