U martu ove godine, izvršni savet Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) potvrdio je četrnaesti sporazum koji je ta organizacija sklopila sa Ekvadorom. Ovaj dokument predviđao je niz uslova i reformi koje je Kito trebalo da uvede u zamenu za zajam od 4,2 milijarde dolara (3,8 milijardi evra) u narednih nekoliko godina, kao i dodatnih 6 milijardi (5,4 milijarde evra) koje bi dobio od drugih institucija.
U skladu sa dogovorom koji je sklopio sa MMF-om, predsednik Ekvadora, Lenin Moreno, usvojio je 2. oktobra 2019. dekret 883, kojim je liberalizovana cena goriva. Ova mera bila je okidač najvećih demonstracija u novijoj istoriji zemlje. Narednog dana, predsednik je proglasio vanredno stanje tokom kog su brojna ustavna prava suspendovana, a oružane snage ovlašćene da uguše pobunu. To, ipak, nije bilo dovoljno. Dvanaestog oktobra, Moreno je u glavnom gradu uveo policijski čas kakav nije viđen još od vojne diktature iz sedamdesetih.
Dok je vanredno stanje trajalo, predsednik je odlučio da izmesti sedište vlade u grad Gvajakil koji se nalazi pod kontrolom njegovih političkih saveznika. U obraćanju emitovanom na svim televizijskim kanalima, optužio me je da sam organizovao demonstracije kako bih ga svrgnuo s vlasti. U kadru oko Morena stajali su najviši vojni zapovednici. Pozvao se na bivši Ustav. po kome su oružane snage bile garant demokratije. On nesumnjivo nije shvatio u kojoj meri takav potez otkriva njegovu političku ranjivost.
Apsurdne ekonomske mere
Manje od godinu dana pre nego što je dekretom uveo povećanje cene goriva, Moreno je obećavao da će se zauvek protiviti takvoj meri, jer bi ona pogodila najsiromašnije. U oktobru je okrenuo novi list: zakleo se demonstrantima i demonstrankinjama da neće promeniti svoju, kako ju je nazvao, „odvažnu“ odluku i potvrdio je da želi da ukine subvencije koje je uporedio sa „podsticanjem lenjosti“.
To je bilo pre nego što ga je razmera pobune primorala da stupi u pregovare sa Konfederacijom autohtonih nacionalnosti Ekvadora (Confederación de Nacionalidades Indígenas del Ecuador – Conaie), pokretačkom snagom protesta, kao i da najavi povlačenje dekreta 883, 13. oktobra. Prema zvaničnim podacima, u nemirima život je izgubilo osam osoba, povređeno je njih 1340, a uhapšeno 1200.
Kako bi opravdala sporazum sa MMF-om, vlast je ustvrdila da se država nalazi u krizi, najpre zbog prezaduženosti koju je nasledila od prethodnog režima. Međutim, podaci na koje se pozivala bili su namešteni: tvrdilo se da je javni dug dostigao 60 milijardi dolara (oko 54 milijarde evra) za vreme promene vlasti, dok zvanični podaci ministarstva finansija pokazuju da je agregatni javni dug u junu 2017. godine iznosio 43,54 milijarde dolara, odnosno 41,7% bruto domaćeg proizvoda (BDP). Pored toga, spoljni javni dug iznosi samo 28,55 milijardi dolara – 21,4% BDP-a – u kontekstu u kom su javne investicije u periodu od 2007. do 2017. dostigle istorijski rekord od 100 milijardi dolara.
Dve hiljade i šesnaeste godine, ekonomija je zabeležila negativan rast od 1,2% usled pada cene nafte, snažne aprecijacije vrednosti dolara i međunarodnih presuda protiv Ekvadora koje su mu nametnule sankcije u iznosu od više od 1% BDP-a. kao i zbog razornog zemljotresa koji je izazvao štetu od skoro 3 milijarde dolara. Uprkos svim ovim velikim spoljnim šokovima, ekonomija je počela da se oporavlja počevši od četvrtog kvartala 2016: rast je 2017. godine iznosio 2,4%, odnosno 1,4% 2018.
Morenova vlada takođe je digla paniku oko budžetskog deficita koji je nasledila. Međutim, nakon što je dostigao vrhunac na 5,34%, odnosno 5,39% BDP-a u, redom, 2016. i 2017. (u najvećoj meri zbog pada prihoda od prodaje nafte), deficit se u 2018. godini vratio na 2,4%, što je nivo niži u odnosu na onaj koji je Maastrihtskim sporazumom propisan za zemlje Evropske unije.
Rezimirajmo: nema prezaduženosti, nema rasta budžetskog deficita... O (…)
