Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

IZMEĐU PEKINGA I ZAPADA: HIBRIDIZACIJE I SUKOBI

Izmišljanje sukoba civilizacija kao prikrivanje trgovinskog rata

Kada je Si Đinping januara 2017. izgovorio himnu slobodnoj trgovini i hvalio kineske rezultate, politički lideri, sinolozi i novinari su mu aplaudirali suprotstavljajući se protekcionizmu Donalda Trampa. Skoro tri godine kasnije oni odbacuju njegovu politiku u ime „zapadnih vrednosti“, baš kao u dobro staro vreme Hladnog rata. Čudan preokret...

Medijski prikaz demonstracija u Hong Kongu potvrđuje kako se tema „sukoba civilizacija“ sada proširuje i na Kinu. Dokumentarni filmovi, knjige i članci već nekoliko meseci nastoje da navodne „zapadne vrednosti“ suprotstave takozvanim „kineskim vrednostima“. Konstrukcija ove dve radikalno suprostavljene ideologije podseća na doba Hladnog rata, kada je svako isticao svoje principe. U zapadnjačkom taboru vidimo renesansu jednog oblika nacionalizma, konstrukciju identiteta za koji se pretpostavlja da je utemeljen na specifičnim vrednostima. Dve su skorašnje publikacije koje ovo potvrđuju: jedna je ona novinara Fransoa Bužona. a druga je renomiranog istraživača Žan Pjera Kabestana.

Svaka od ovih knjiga predstavlja pokušaj razumevanja političkih putanja Kine, pretendujući na to da na kraju sve rasvetljavaju. Našavši se na Agori u vreme proputovanja kroz Atinu, Bužon objašnjava kako ga imaginacija vodi do „onoga što bi se pre dvadeset i pet vekova moglo nazvati srcem polisa i što je za nas Evropljanje postalo, spajajući trgovinu i politiku, kolevkom demokratije. Doduše, demokratija starih Grka ima malo veze sa onime šta je ona danas za nas, ali ipak iz ove agore dolazi naša vera koja je uvek prisutna u sučeljavanju ideja, u moći prosuđivanja [sic] i u lepoti umeća diskutovanja i ubeđivanja [sic]... Prolazeći ovim mestom prisećam se sa emocijama kako sam u Kini, gde sam živeo između 2005. i 2010, postao svestan toga da sam Evropljanin i, samim time, čuvar dragocenog nasleđa“.

Kabestan je takođe pompezan i pristrasan: „Narodna Republika Kina nastavlja svoju borbu protiv onoga što naziva ’zapadnom demokratijom’, što će reći protiv nas [ovo ističe autor knjige]...“ Nešto malo dalje nastavlja: „Kakvu zajedničku strategiju bismo mi u Evropi i u Francuskoj mogli usvojiti radi odbrane naših interesa, te kako da preokrenemo trend povratka i osnaživanja političkog autoritarizma u korist demokratije i slobode?“. I još: „KP [Komunistička partija Kine] je u ratu protiv nas, naših vrednosti i naših ideja“.

Čitajući knjigu, sa nestrpljenjem čekamo da se ove vrednosti i ideje pojasne, ali to nije slučaj. Sve se svodi na reči – demokratija, sloboda izražavanja, ljudska prava, slobode... – koje se nikada jasno ne definiraju. Sada svako, od ekstremne levice do ekstremne desnice, od potčinjenih klasa do buržoazije, može imati svoju specifičnu predstavu o ovim pojmovima.

Slično tome, za ove autore su „kineske vrednosti“ za koje se pretpostavlja da Peking propagira, naprosto nešto što je u suprotnosti sa njihovim „zapadnim“ pandanima: autoritarizam, odsustvo sloboda, nepoštovanje ljudskih prava itd. Nekoliko pokušaja objašnjenja se vrlo brzo prekida. Prema Bužonu, Kina nameće svoje koncepte „zajedničke sudbine koju deli čovečanstvo“, „različitosti civilizacija“, „saradnje u kojoj je svako na dobitku“ i „obostrane tolerancije“. Ali nije li ove koncepte pre mobilizirao Zapad opravdavajući dojučerašnji kolonijalizam i današnju globalizaciju?

Kada autori daju primere kineskih vrednosti u praksi, netačnosti se gomilaju. Za Bužona, šefovima velikih američkih preduzeća „Si [predsednik Si Đinping] redovno daje lekcije koje su strane njihovoj ideologiji, kao i njihovim uverenjima“. Ali „merkantilistički cinizam prema vođama Silikonske doline“ podstiče „potcenjivanje fascinacije koju moderni inženjeri Zapadne obale mogu da proizvedu u urbanom, dinamičnom, mladom i pre svega geek društvu“. Zbog čega onda „zapadne vrednosti“ ne omogućavaju da se hrabre gazde odupru? Evo još jedne pretpostavke: šta ako su ove zapadne vrednosti u stvari kapitalističke vrednosti?

Kabestan napominje kako je „Peking iskoristio napetosti između Atine i njenih kreditora, uključujući i Evropsku uniju, ne bi li predložio finansiranje sektora od vitalnog značaja poput saobraćajne infrastrukture ili energije“. Ali zar „naše“ zajedničke vrednosti ne bi trebalo da obavežu Evropljane na (...)

Obim celog teksta : 1 923 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Žan-Luj Roka

je profesor na univerzitetu Sciences Po, istraživač u Centre de recherches internationales (CERI) i autor knjige The Making of the Chinese Middle Class. Small Comfort and Great Expectations, Palgrave Macmillan, New York, 2017.
PREVOD: Maja Solar

Podeli ovaj tekst