U septembru 2018. godine u Nemačkoj je izdata knjiga o kojoj se mnogo priča. Napisala ju je Petra Keping, ministarka za jednakost i integraciju federalne države Saksonije; bavi se nedovoljnim obzirom koji ujedinjena Nemačka ima prema istočnim Nemcima i Nemicama i nosi veoma provokativan naslov: Integriert doch erst mal uns!, odnosno „Integrišite prvo nas!“. „Mi“ podrazumeva istočne Nemce i Nemice, dok se „oni“ odnosi na brojne izbeglice koje su se nastanile na tlu nemačke od leta 2015. i za koje se država trudi da pronađe mesta. Ovaj krik ne dolazi iz grla same ministarke, koja nije članica ekstremno desničarske partije Alternativa za Nemačku (Alternative für Deutschland – AfD), već Socijaldemokratske partije Nemačke (Sozialdemokratische Partei Deutschlands – SPD), i sadržan je u nebrojenim žalbama koje Keping, zbog svoje funkcije, svakodnevno sluša i prima u kancelariji ili na terenu. Upravo one su je naposletku ponukale da napiše svoje delo, koje je precizno koliko i potkrepljeno.
Objavljena godinu dana pre ceremonije povodom tridesetogodišnjice pada Berlinskog zida, ova knjiga, čiji je podnaslov Eine Streitschrift für den Osten („Prigovor u korist Istoka“), a autorka bivša državljanka nekadašnje Nemačke Demokratske Republike (Deutsche Demokratische Republik – DDR), predstavlja mrlju na lepoj slici nemačkog ujedinjenja. Kako razumeti ovaj zahtev za integracijom koji dolazi od dela istočnih Nemaca i Nemica? Takođe, kako je do njega došlo?
Jedan od ključnih elemenata ove „istočne nelagode“ je gotovo potpuni izostanak Nemaca sa istoka u obavljanju najviših političkih, ekonomskih i kulturoloških funkcija u zemlji. Čim pokušamo da izmerimo disproporciju, njene razmere pokazuju se kao neverovatne. U državnom vrhu nalazi se samo šačica ljudi rođenih ili odraslih u istočnom delu Nemačke. Svakako, Angela Merkel, kancelarka od 2005. i predsednica Demohrišćanske unije (Christlisch-Demokratische Union Deutschlands – CDU) od 2000. do 2018. godine, odrasla je u DDR-u. Međutim, kako bi se dokopala ove dve pozicije moći i na njima održala, morala je da izbriše svoje poreklo. Merkel, Volfgang Tirse – predsednik Bundestaga između 1998. i 2005. – ili Joahim Gauk – bivši sveštenik i predsednik države između 2012. i 2017. – dugo su, u očima svoje nacije, kao i Evrope, predstavljali primere političkog uspeha koji su Ossis (stanovnici Istočne Nemačke) ostvarili u ujedinjenoj Nemačkoj. Ipak, nemajući sledbenike, štićenike ili naslednike među istočnim Nemcima i Nemicama, oni su prosto bili paravan koji skriva realnost pustoši.
Početkom 2017-2018, u trenutku kada je birala svoj kabinet, Merkel je u prvom trenutku postavila isključivo zapadnonemačke ministre. Tek je SPD, koalicioni partner CDU-a u „velikoj koaliciji“ nastaloj nakon opštih parlamentarnih izbora 24. septembra 2017. intervenisao u zadnji čas ne bi li među svojim članstvom pronašao jednu ženu sa istoka, gotovo sasvim nepoznatu Francisku Gifaj, i predložio je za mesto ministarke porodice. Određeni komentatori podsmevali su se na račun ove Ostquote, „kvote za Istok“ (i za žene), i neokolonijalnih uspomena koje je vlada probudila.
Pravilo staklenog plafona
Na nivou političkih parija, stvar je još ozbiljnija. Parlamentarne stranke vode isključivo Wessies (zapadni Nemci i Nemice), bez obzira na to radi li se o CDU-u (ne računajući Merkel), SPD-u, Liberaldemokratskoj partiji (FDP) ili Zelenima. Wessies rukovode čak i AfD-om, koji je duboko ukorenjen na istoku zemlje. Jedino levičarski Die Linke, manje-više održava ravnotežu istok-zapad u svom vođstvu, iz istorijskih razloga – on je izgrađen na ruševinama nekadašnje Partije demokratskog socijalizma u DDR-u (Partei des Demokratischen Sozializmus – PDS). Ipak, od kako je partiju napustio njen istaknuti vođa Gregor Gizi, a potom, u martu 2019, i Sara Vagenkneht, ona je izgubila dvoje svojih glavnih glasnogovornika sa istoka.
Stanovnici i stanovnice novih federalnih država – oblasti bivšeg DDR-a – nalaze se na samo 5% najviših pozicija u javnoj upravi, iako predstavljaju 17% ukupnog stanovništva. Studija sprovedena na Univerzitetu u Lajpcigu 2016. godine pokazala je da istočni Nemci i Nemice čine samo 1,7% visokih zvaničnika i menadžera, što je deset puta manje u odnosu na njihov udeo u stanovništvu. Od dvadeset šefova odseka u saveznim (…)
