Klimatske promene, neobuzdana ekstrakcija, seča šuma, smanjivanje biodiverziteta, umnožavanje ekoloških katastrofa... Svakodnevno gomilanje ovih činjenica koje nauka sve bolje opisuje dovela je do usecanja goruće brige u svest javnosti: hoće li neizbežne ili već otpočele promene, posledica određenih ljudskih aktivnosti, dovesti do propasti civilizacije?
Određeni zagovornici ove teze posmatraju strah od apokalipse kao katalizator akcije; drugi ukazuju na nezainteresovanost političara i razmišljaju o o svetu posle katastrofe. „Neviđen uspeh teorija o propasti“ (Le succès inattendu des théories de l’effondrement, Le Monde, 5 februar 2019); „Propast, početak kraja“ (Effondrement, le début de la fin, Libération, 8. novembar 2018); „Kolapsologija: klađenje na smak“ (Collapsologie: le pari de l’effondrement, France Culture, 16. mart 2019); „Iv Koše: ’čovečanstvo će možda izumreti do 2050.’“ (Yves Cochet : „L’humanité pourrait avoir disparu en 2050“, Le Parisien, 7. jun 2019); „Kolapsologija: kraj sveta ili prilika?“ (Collapsologie: la fin du monde, une opportunité?, Géo, 24. oktobar 2018).
Apetit medija za apokalipsom je toliki da je France 2 u svom dokumentarcu „Smak sveta: šta ako je stvar ozbiljna?“ (Fin du monde: et si c’était sérieux?, 20. jun 2019) izneo predviđanje o decembru 2029. Na ekranima se mogla videti scena u kojoj francuski vojnici kontrolišu redove ispred poslednjih mesta sa pijaćom vodom; električna i vodovodna mreža su uništene, banditi pljačkaju i ubijaju, klimatske izbeglice preplavljuju Evropu.
„Ne želim da budete puni nade, želim da paničite. Želim da se svaki dan plašite koliko se ja plašim. I, naposletku, želim da uradite nešto“, izjavila je švedska ekološka aktivistkinja Greta Tunberg, pokretačica učeničkih štrajkova za klimu na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu 2019. godine. Iako tematika klimatske kataklizme nije izazvala radikalnu promenu kursa svetske ekonomske elite, jeste usrećila knjižare. Leta 2019. godine, police sa bestselerima za čitanje na plaži posvećene su Armagedonu. „Kako sve može da propadne. Mali kolapsološki priručnik za sadašnje generacije“ (Comment tout peut s’effondrer. Petit manuel de collapsologie à l’usage des générations présentes, Pablo Servinj i Rafael Stivens, Seuil, 2015); „Zbog čega će sve propasti“ (Pourquoi tout va s’effondrer, Žulijan Vosnica, Les Liens qui libèrent, 2018); Pet stadijuma propasti (Les Cinq Stades de l’effondrement, Dmitri Orlov, Le Retour aux sources, 2016); Preživeti antropocen. Posle građanskog rata i propasti (Survivre à l’anthropocène. Par-delà guerre civile et effondrement, Enco Lesur, Presses universitaires de France, 2018); Drugačiji kraj sveta je moguć. Živeti propast (a ne samo preživeti je) (Une autre fin du monde est possible. Vivre l’effondrement (et pas seulement y survivre), Pablo Servinj, Rafael Stivens i Gotije Šapel, Seuil, 2018); Čovečanstvo u opasnosti. Promenimo kurs, svi! (L’Humanité en péril. Virons de bord, toute!, Fred Varga, Flammarion, 2019); Bolje dostojanstveno potonoti nego plutati u bedi. Razmišljanja o propasti (Plutôt couler en beauté que flotter sans grâce. Réflexions sur l’effondrement, Korin Morel Darlo, Libertalia, 2019)...
Talas je poneo i premijera Francuske. „Ovo pitanje me muči mnogo više nego što ljudi mogu da zamisle. (...) Ako ne budemo donosili dobre odluke, čitavo društvo će bukvalno propasti, nestati“, izjavio je Eduar Filip u julu 2018. tokom razgovora sa Nikolom Uloom, tadašnjim ministrom ekološke i solidarne tranzicije. U razgovoru koji je uživo prenošen putem Interneta, Filip i Ulo hvalili su Propast, svetski bestseler američkog autora Džereda Dajmonda.
Milenarističko obećanje
Dajmond, koji je ekološki aktivista i geograf, tvrdi da su brojne antičke civilizacije propale nakon što su ugrozile svoje prirodno okruženje. On poziva savremene ekološke elite da prave „racionalne“ izbore koji se odnose na očuvanje životne sredine i kontrolu stanovništva. Iako je naučnost njegovih uvida dovedena u pitanje, ugled mu raste: 2009. godine, grupa istraživača i stručnjaka za društva koja pominje u svojoj knjizi razorila je teze Propasti. Kritičari tvrde da Dajmond ne prikazuje procese koji su se odvijali u antičkim društvima, već da prosto u njih projektuje one koji važe za savremena kapitalistička društva.
Dalje od aproksimacija jednog popularnog pisca, ključna pitanja koja „kolapsološki“ pokret postavlja mogu se svesti na: da li je raspaljivanje straha od smaka sveta dobar način da se stanovništvo i njegove vođe motivišu na borbu protiv štete načinjene životnoj sredini? Da li je ovo izraz prezasićenosti sadašnjeg sistema proizvodnje u kom politika ustupa mesto milenarističkom misticizmu? Ili čak (…)
