Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

TURSKA OFANZIVA PROTIV KURDA

Prljava igra Ankare i Moskve u Siriji

Operacija „Izvor mira“ omogućila je turskoj vojsci da zauzme deo teoritorije na severoistoku Sirije. Turska je time uništila demokratski konfederalistički eksperiment u Rožavi. Sporazumom koji je potpisala sa Rusijom u Sočiju 22. oktobra, osiguran je njen uticaj u pograničnoj zoni, a on takođe otvara mogućnost da sirijski režim povrati teritoriju koja se do skora nalazila pod kontrolom kurdskih snaga

Devetog oktobra ove godine, turska vojska je, uz podršku svojih saveznika iz sirijskih oružanih grupa, na nekoliko mesta prešla severoistočnu granicu Sirije. Ova pretežno kurdska oblast, politički autonomna od 2013. godine i poznata pod imenima Rožava („zapad“ na kurdskom jeziku), sirijski Kurdistan ili Demokratska federacija severne Sirije, do tog trenutka nalazila se pod kontrolom Partije demokratske unije (Partiya Yekîtiya Demokrat – PYD), sirijskog ogranka Partije kurdskog naroda (u originalnom tekstu ime partije navedeno je kao „Parti du peuple kurde“, a akronim kao PKK. Najverovatnije je u pitanju pogrešno anvedeno ime, jer je PKK akronim Radničke partije Kurdistana – Partiya Karkerên Kurdistanê, prim. prev.). U okviru operacije „Izvor mira“, otpočele nakon intenzivnog bombardovanja u kojoj je ciljano i lokalno civilno stanovništvo, ubrzo je zauzeto nekoliko pograničnih gradova, uključujući Tel Abjad. Prodrevši skoro trideset kilometara u teritoriju Sirije i uspostavivši kontrolu nad velikim delom autoputa M4, glavnom saobraćajnicom u regionu, Ankara je ispunila jedan od svojih glavnih dugoročnih ciljeva: poremetila je kontinuitet teritorije federalnog demokratskog entiteta Rožava. Dvadeset i drugog oktobra u Sočiju, Redžep Tajip Erdogan i Vladimir Putin potpisali su sporazum u deset tačaka kojim je definisana nova konfiguracija snaga u Rožavi. Njime se predviđa povlačenje Narodnih zaštitnih jedinica (Yekîneyên Parastina Gel – YPG), oružanog krila PYD-a iz pojasa širine trideset kilometara uz sirijsko-tursku granicu. Ankara će takođe nastaviti da kontroliše zonu koja se proteže između gradova Tel Abjad i Ras al Ajn.

Izrazita dugovečnost aktera u sirijskom sukobu jedan je od ključeva za razumevanje turske ofanzive i njenih posledica. Ovaj potez u potpunosti je u saglasnosti sa dugoročnom strategijom Ankare koja nastoji da uništi pozadinu PKK-a i da proširi svoj politički i ekonomski uticaj preko južne granice. Što se tiče sirijskog predsednika, Bašara al Asada, on je osudio kršenje teritorijalnog integriteta svoje države, ali je, zahvaljujući odredbama sporazuma iz Sočija, povratio kontrolu nad oblastima koje su se doskora nalazile u rukama PYD-a. Moskva, pak, nastoji da postane glavni arbitar u ovom sukobu; ostvarivanje njene ambicije uveliko je omogućila u više navrata iskazana rešenost Donalda Trampa da izvuče SAD iz sirijskog haosa. Upravo je odlazak američkih snaga bio znak za početak turske operacije. U telefonskom razgovoru sa svojim turskim kolegom, američki predsednik najavio je povlačenje američkih vojnika iz Sirije. Tri dana kasnije, Ankara je krenula u napad.

Uništiti iskustvo Rožave

Invazija je primorala kurdske snage da pozovu sirijsku vojsku u pomoć kako bi odbranile gradove koji su se još uvek nalazili pod njihovom kontrolom. Na više mesta, uključujući i Kobane, koji je 2014. i 2015. bio poprište ljute borbe između kurdskih snaga i Organizacije Islamske države (ISIS), YPG i njihovi arapski saveznici iz redova Sirijskih demokratskih snaga (SDS) morali su da se povuku i ustupe mesto Asadovim trupama. Turski napad izazvao je lavinu negodovanja na Zapadu, najpre zbog toga što su Kurdi, saveznici SAD u borbi protiv ISIS-a, ostavljeni na cedilu; međutim, osim negodovanja, drugih reakcija nije bilo. Evropski saveznici Vašingtona ugledali su se na američko povlačenje, te je i Francuska odlučila da skloni svoje vojnike iz Rožave. Sve vreme negirajući da je dao zeleno svetlo za turski napad, Tramp je uneo dodatnu konfuziju odašiljući protivrečne poruke i preteći Erdoganu ljutom odmazdom, dok mu je, zapravo, uveo veoma blage sankcije. Sedamnaestog oktobra, njegov potpredsednik Majk Pens pokušao je da izdejstvuje primirje između turske vojske i kurdskih snaga. Rusko-turski sporazum uokvirio je prekid sukoba, pod uslovom, međutim, da se kurdske snage povuku iz pograničnog pojasa.

Od 2015. godine Ankara se neprekidno bori protiv projekta autonomnog kurdskog entiteta, čija je održivost bila osnažena savezom Kurda sa zapadnjacima. Insistirajući na političkoj vezanosti PYD-a za PKK, organizaciju koju SAD i Evropska unija smatraju terorističkom, turske vlasti tvrdile su da se bore protiv terorizma tako što onemogućavaju nastanak sirijskog Kurdistana koji bi mogao da posluži kao baza za aktivnosti PKK-a i, još važnije, da posluži kao osnova budućeg Kurdistana koji bi obuhvatio Kurde iz Turske i Sirije. Još jedan razlog, koji Ankara ne priznaje, leži i u tome što ona ne želi da konkretno i medijski prisutno iskustvo egalitarnog demokratskog konfederalizma koji se gradi u Rožavi dovede do popravljanja međunarodnog imidža PKK-a i njegovog sirijskog ogranka, (...)

Obim celog teksta : 2 297 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Akram Belkaid

PREVOD: Pavle Ilić

Podeli ovaj tekst