Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

KO ĆE OTETI ZLATO XX VEKA

Borba za digitalne podatke

Svaki korisnik Interneta je uvoznik-izvoznik podataka što se najčešće i ne zna. Ali po kojim se zakonima te dragocene informacije prenose preko granica? Zapadne sile, koje lične podatke smatraju za običnu robu, volele bi da tu stvar diskretno urede u okviru Svetske trgovinske organizacije (STO)

Davos, 25. januar 2019. godine. Na Svetskom ekonomskom forumu, sedamdeset šest država potpisuje zajedničku deklaraciju, kojom potvrđuju svoju nameru da.,započnu pregovore u STO [Svetskoj trgovinskoj organizaciji]ˮ o elektronskoj trgovini. Do decembra 2017. godine njih sedamdeset je već donelo svoju odluku uoči jedanaeste ministarske konferencije STO, u Buenos Airesu. Među potpisnicima nalazimo najmoćnije sile na planeti (Sjedinjene Države, Evropsku uniju, Rusiju, Kinu), ali se takođe može primetiti da tu nema nekoliko velikih, počev od Indije i skoro celog afričkog kontinenta. Znak da je konsenzus o toj temi još daleko.

,,Elektronska ili digitalna trgovina je najnoviji i najveći izazov XXI veka u oblasti međunarodnih trgovinskih pregovora, objašnjava profesorka Džejn Kelsi, sa univerziteta u Oklandu..,Disciplineˮ koje se razvijaju izlaze daleko van okvira koncepta trgovine kakav je priznat zakonom. One imaju za cilj da nametnu globalna pravila digitalnom upravljanju—a to je možda pitanje, koje je pored problema u vezi sa klimatskim promenama, najsloženije i otuda ujedno najkontroverznija tema sa kojom se suočavaju države i društva u ovom veku.ˮ

Da li je to Šansa za razvoj Juga?

Termin.,e-trgovinaˮ je već sam po sebi varljiv. Od 1998. godine STO ga je definisala kao.,proizvodnju, prodaju, i distribuciju proizvoda putem telekomunikaciomih mrežaˮ. Ovaj nejasan opis, koji je prvobitno odgovarao kupovini i prodaji robe ili usluga putem Interneta, sada se odnosi na globalni protok informacija, tog novog zlata XXI veka. Po mišljenu mnogih posmatrača, upravo u tome je značaj ovih pregovora..,Iza ovog trojanskog konja e-trgovine, stoji vlasništvo nad podacima, koje sa tom trgovinom nema nikakve veze, objašnjava Alberto Hoze Robles, sa Svetskog instituta rada, u Buenos Ajresu. Govore nam da moramo postati deo modernog sveta, da će od toga sve zemlje imati koristi, itd. Ali, postavlja se pitanje: ko kontroliše te podatke? A u ovom trenutku, to su samo velika preduzećaˮ.

Gugl, Amazon, Fejsbuk, Majkrosoft i drugi digitalni divovi zaista su imali veliku korist od regulatornog vakuuma za ograničavanje oligopola. Kako bi takvo stanje održali, oni su početkom 2010-tih investirali u intenzivan lobistički rad sa arhitektima ekonomske i trgovinske politike u Sjedinjenim Državama. Njihov cilj bio je: odbraniti principe kao što su slobodan protok podataka ili odbijanje bilo kakve obaveze da se lokalizuje skladištenje ličnih podataka (na primer da se u Evropi uspostave serveri koji bi sadržali podatke Evropljana), kako bi se ograničilo uplitanje Država u njihove aktivnosti. Kao što kaže Debora Džejms, iz alterglobalističke mreže Naš svet nije na prodaju (Our World Is Not For Sale, Owins),.,Oni hoće da imaju slobodu da hvataju milijarde podataka koje mi, ljudska bića povezana na mrežu, proizvodimo svakog dana, da ih prenose gde god žele i da ih čuvaju na serverima na kojima to njima odgovara, a to znači uglavnom u Sjedinjenim Državama ˮ.

Po rečima Kelsijeve,.,glavna dosadašnja dostignuća bili su mega regionalni trgovinski i investicioni sporazumi nove generacijeˮ, ugovori koje su Sjedinjene Države pokušale da umnože početkom 2010-ih, kako bi zaobišle uporne blokade unutar STO i kako bi stvorile normativni okvir usklađen sa njihovim strateškim interesima u okviru.,nove ekonomijeˮ. Među tim ugovorima, Trans-pacifički sporazum o partnerstvu (TPP), potpisan u februaru 2016. godine, označava prvu odlučnu pobedu digitalne industrije. U njegovom poglavlju o elektronskoj trgovini preuzeti su, gotovo od reči do reči, glavni stavovi koje su formulisali lobiji kao Internet asocijacija ili Udruženje računarske i komunikacione industrije, koje okuplja najveće igrače u tom sektoru. U tom procesu će kancelarija američkog trgovinskog predstavnika Roberta Holemana, bivšeg šefa jednog drugog digitalnog lobija, Udruženja biznis softvera (Biznis Softver Alijanse)—dati rezime sadržaja tog sporazuma u dokumentu koji se zove.,Digital 2 Dozenˮ i koji je namenjen da služi kao referenca za buduće pregovore. Među (…)

Obim celog teksta : 1 940 reči.

Ev gotar bi tenê ji bo aboneyan berdest e

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Hûn abone ne? Ji bo xwegihandina gotarên online têkeve.
Xwe bidin nasîn

Sedrik Leterm

je doktor političkih i društvenih nauka, koji se bavi studijama u Trikontinentalnom centru (Cetri), autor knjige L’Avenir du travail vu du Sud. Critique de la «quatrième révolution industrielle», Éditions Syllepse, coll. « Sens dessus dessous », Pariz, 2019.
PREVOD: Aleksandar Stojanović

Podeli ovaj tekst