Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

EKSTREMISTIČKA DESNICA ISKORIŠĆAVA NARODNI PROTEST

Državni udar, dobro poznat, u Boliviji

Narodni protest uzburkava Boliviju od oktobra. Otkrivajući slabosti levice na vlasti, protest ide na ruku najekstremnijim rubovima desnice koji su ovaj haos iskoristili za svrgavanje predsednika Moralesa. Uprkos nasilnoj represiji, „de facto“ režim ne uspeva ugušiti protest, a zemlja tone u krizu

Predsednik je „pozvan“ da podnese ostavku sa mesta šefa države. Policija puca na prosvednice i prosvednike. Lov na vještice je doveo do hapšenja bivših političkih vođa, dok je druge prisilio na skrivanje. Zatvoreni mediji, novinarke i novinari uhapšeni zbog „pobune“, parlamentarcima sprečen ulaz u Narodnu skupštinu, senatorka koja se samoproglašava predsednicom i koja je uhvaćena na besmrtnoj fotografiji kako se smeje dok joj vojni oficir pomaže da stavi predsedničku lentu, i na kraju generali, koji također poziraju, sa sunčanim naočarama... Nesumnjivo je da bolivijska situacija ispunjava sve kriterijume za definiciju državnog udara.

Međutim, glavni mediji se upinju da svrgavanje predsednika Eva Moralesa ne opisuju terminom koje ga najbolje objašnjava. Poput njih, i prva diktatorka u istoriji kontinenta, Žanin Anjez, nastoji primiriti zabrinutost. „Državni udar pretpostavlja da je vojska na ulicama“, rekla je 12. novembra, kada su je ispitivali o uslovima njezine inauguracije. Jedina teškoća: ona je dan ranije tražila da vojska udruži svoje snage sa policijom kako bi se „uspostavio red“ ispred predsedničkog sedišta La Paz, tako da je vojska patrolirala ulicama glavnog grada upravo u momentu kada je davala izjavu.

Između 1825, godine sticanja nezavisnosti, i 2006, godine dolaska Moralesa na vlast, Bolivija je doživela 188 pučeva: više od jedan godišnje. Uprkos takvoj učestalosti, niko nije očekivao da će prvi domorodački predsednik završiti svoje predsedništvo na ovakav način i tako brzo. Čini se da je Morales imao još manje razloga za zabrinutost onda kada je Latinsku Ameriku pogodila recesija: njegovu zemlju su hvalili i progresivni tabori i međunarodne finansijske institucije. Prvi su isticali pad nepismenosti, rad na infrastrukturi i smanjenje stope siromaštva (sa 63,9 % u 2004. na 35,5 % u 2017). Drugi – poput Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) – su se radovali pomirljivoj politici prema poslodavcima i „čestitali Boliviji na impresivnoj stopi rasta“. Šta se onda dogodilo?

Brojanica i domorodačka zastava

Kriza je izbila tokom objavljivanja rezultata oktobarskih predsedničkih izbora, ali njeni koreni zalaze mnogo dublje, barem još u 2016. godinu. Vlada je te godine organizirala referendum kako bi omogućila da se Morales kandiduje za treći mandat, iako Ustav dozvoljava samo dva (njegov prvi izbor, pre usvajanja Ustava, nije uzet u obzir).

Opoziciona štampa tokom kampanje „otkriva“ kako Morales ima sina sa aktivistkinjom njegove partije, Gabrijelom Zapata, koja bi od bliskosti sa predsednikom mogla da se obogati. Sve je bila laž, ali to će se otkriti tek kasnije i u najvećoj mogućoj medijskoj diskreciji. Afera je oštetila imidž vođe koji je pripadnik autohtonog naroda i koji izgleda nije bio sposoban da se jasno suprotstavi svojim klevetnicima. Ankete su potom pokazale zaokret u javnom mnenju, što je potvrdio i rezultat glasanja: 51,3% populacije se protivilo ideji Moralesove treće kandidature. Nesumnjivo uhvaćen u zamku svojih neprijatelja, predsednik nije prihvatio ovaj rezultat. Okrenuo se Ustavnom sudu koji je novembra 2017. referendum proglasio nevažećim. Oslanjajući se na američku konvenciju o ljudskim pravima – u kojoj se navodi da svaki građanin ili građanka mora imati mogućnost da „bira ili da bude izabran/a“ i koja, prema bolivijskom Ustavu, ima primat nad nacionalnim pravom – ova institucija je otvorila put za treću kandidaturu Moralesa.

„Brojni su bili presedani oko kojih se niko nije potresao“, uzvikivale su njegove pristalice. Naveli su primer reizbora Oskara Arijesa Sančeza u Kostariki 2006, koji se dogodio pod sličnim uslovima. Ali to nije bilo važno: ovo je još više pomračilo imidž predsednika, uključujući i njegovu socijalnu bazu. Dobro je poznato da se pravo kandidovanja na izborima svuda u svetu ograničava: treba se dobiti 500 sponzorstava u Francuskoj, imati više od 35 godina u Sjedinjenim Američkim Državama, itd. S druge strane, opozicija je upravo pronašla svoj novi ugao napada: više nije osuđivala „nepismenog Indijanca“ ili „komunistu“, već „diktatora“ koji ne ispušta vlast iz ruku. A predsedničkim izborima 2019. je pristupila tako što je tvrdila da glavni ulog nije pobediti neprijatelja, već proterati „tiranina“.

Objavljeni 20. oktobra 2019, preliminarni rezultati izbora su išli u korist Moralesa, 45,7 % glasova za Moralesa spram 37,8 % za Karlosa Mesu (koji je bio predsednik Bolivije od 2003. do 2005), na temelju 83,8% do tada (...)

Obim celog teksta : 2 124 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Reno Lamber

PREVOD: Maja Solar

Podeli ovaj tekst