Od kako je ponovo izabran, indijski premijer Narendra Modi sve češće napada muslimane. U Asamu, 31. avgusta ove godine, uskratio je državljanstvo njih 1,9 miliona. Tri nedelje ranije, ukinuo je specijalni status države Džamu i Kašmir, podelivši je u dve „savezne teritorije“ koje je lakše kontrolisati.
Ukidanje člana 370 Ustava Indije koji je garantovao autonomiju države Džamu i Kašmir sprovedeno je na pritajen način, predsedničkim dekretom, u sred leta, 5. avgusta. Ovakav potez predstavlja „ustavni državni udar, apsolutnu izdaju naroda Kašmira i našeg federalnog Ustava “, ističe esejista i novinar Prem Šankar Dža.
Ovaj udar dobro je pripremljen. Par dana ranije, zvanični Nju Delhi je, pozivajući se na navodne „pretnje po bezbednost“, evakuisao strane turiste iz doline Kašmira, kao i hinduističke hodočasnike koji su se nalazili u Amanartu na Himalajima. U region je poslato još nekoliko hiljada vojnika pored već stacioniranih pola miliona. Uhapšeno je skoro 4000 osoba koje se smatraju potencijalnim „izazivačima nereda“, među njima i političke vođe, uključujući one proindijske, ali i aktivisti, advokati, profesori, novinari, biznismeni i obični građani (pojedini čak i maloletni).
Neposredno pred objavu dekreta, isečeni su kanali komunikacije, telefonske i Internet mreže, škole su zatvorene, zabranjeni su javni skupovi od više od pet lica i ograničena je sloboda kretanja. Na taj način izolovana od spoljašnjeg sveta, država Džamu i Kašmir ostala je zatvorena do sredine septembra. Takođe, nasuprot tvrdnjama Nju Delhija, situacija se ni najmanje nije vratila u normalu.
Do skora, ova država imala je demokratski biranu skupštinu, kao i sopstveni ustav i zastavu; Štaviše, član 35A zabranjivao je nekašmircima da u njoj poseduju nekretnine, kao i da obavljaju javne funkcije. Ukidajući ove propise, Nju Delhi namerava da promeni lokalnu demografsku strukturu. Premijer Narendra Modi tvrdi da mu Izrael služi kao inspiracija i da se divi „kontroli“ koju on vrši nad palestinskim stanovništvom u Gazi i na Zapadnoj obali. „Ne želimo da se Kašmir pretvori u Palestinu“, odgovara Maniš Tevari, zvaničnik Indijskog nacionalnog kongresa, glavne opozicione partije.
Nekadašnja kneževska država
Mehbuba Mufti, prva žena koja se nalazila na čelu Džamu i Kašmira uspela je početkom avgusta da iz zatvora da intervju za Britansku radiodifuznu korporaciju (British Broadcasting Corporation – BBC): „Ova odluka pretvara Indiju u okupacionu silu u Džamu i Kašmiru. (...) Rasturanjem države i oduzimanjem naših prava na prevaru oni su zakomplikovali sukob oko Kašmira. Oni prosto žele da okupiraju našu teritoriju i da od ove države u kojoj su muslimani većinsko stanovništvo načine saveznu državu kao i svaku drugu, svodeći nas na nivo nemoćne manjine.“ Nakon ove izjave, Mufti je postala nedostupna.
Internacionalni uticaj nečega što Modi opisuje kao „čisto unutrašnje pitanje“ tiče se toga što ono može da dovede do ozbiljnog sukoba, ili čak rata, u ovom nestabilnom regionu u kom se dve nuklearne sile, Indija i Pakistan, sukobljavaju još od 1947, kada su dobile nezavisnost od Velike Britanije. Ove dve zemlje već su međusobno vodile tri otvorena rata: 1947-1948. i 1965. u Kašmiru – koji još uvek predstavlja jabuku razdora – i 1971. oko istočnog Pakistana (koji je postao Bangladeš). Kontrola nad Sjačen glečerom takođe je bila povod sporadičnih sukoba od 1984.
Modijeva autoritarna odluka, saglasna sa njegovom vizijom Indije kao doma hinduističke nacije (hindu rashtra), gurnula je ovu himalajsku teritoriju u haos i neizvesnost. Ona uživa široku podršku u državi u kojoj su hinduistički ultranacionalizam i identitetska politika u punom zamahu. Hinduistička većina smatra da muslimanska manjina, naročito u Kašimiru, uživa značajne ustupke koji treba da je odobrovolje, a ta viktimizacija se sada nalazi u srcu nacionalnog diskursa. Prema režimskim ideolozima, Kašmir je deo Indije i treba da ima isti status kao bilo koja druga savezna država. Oni zaboravljaju da u trenutku sticanja nezavisnosti, on nije pripadao ni Indiji ni Pakistanu.
Duga, kompleksna i mučna istorija Kašmira sačinjena je od niza političkih i vojnih turbulencija koje se većinom mogu pripisati Velikoj Britaniji i njenom kolonijalnom nasleđu. Kada su se Britanci povlačili sa potkontinenta, samo jedan njegov deo – Britanska Indija – bio pod vlašću krune. Ostatak je činilo 565 „suverenih“ kneževskih država kojima su vladali (…)
