Odgovoriti na klimatsku krizu, zauzdati finansijski sektor, ostvariti strogu jednakost između žena i muškaraca... U vezi sa svim ovim ciljevima sindikati, organizacije, društveni pokreti i progresivni intelektualci i intelektualke često stvaraju genijalne analize na kojima zasnivaju rešenja koja nude. To je slučaj i sa Les Lois du capital (Zakoni kapitala) Žerara Mordijaa i Bertrana Rotea. Ovo delo izašlo je uz šestodelnu dokumentarnu seriju emitovanu na kanalu Arte, pod imenom Travail, salaire, profit (Rad, zarada, profit) čiji su tvorci intervjuisali dvadesetak istraživača i istraživačica iz Evrope, SAD, Kine i Afrike na temu „temeljnih koncepata ekonomije“. Međutim, u trenutku kada treba koordinisati, ili čak utvrditi prioritetnost predloga, kritičke snage uglavnom završe u podelama. Kako, dakle, stići od ambicija do programa?
Istraživački i aktivistički kolektiv ReCommonsEurope. mreža koja okuplja ljude iz desetak evropskih zemalja, pokušao je da pruži odgovor na ovo pitanje. Njegov manifest, čiju su izradu koordinisali Aleksis Kukir, Natan Legrand i Erik Tusen, sadrži mere koje bi vlada izrasla iz „snaga narodne levice“ morala da sprovede kako bi se izvukla iz omče neoliberalizma. Na samom vrhu liste: izlazak iz Evropske unije. Zaključujući da se otpor već javlja na ulicama – na primer, u vidu pokreta „žutih prsluka“ u Francuskoj – autori oslikavaju ćorsokak u koji on nužno mora zapasti ukoliko ne bude mogao da se uzda u vladu odlučnu da radi u službi naveće većine ljudi. Njihova ambicija bila je da za nosioce tog otpora izrade „praktični manifest“.
Slična ambicija motivisala je ekonomistu i altermondijalističkog borca Olivijea Bonfona da napiše Il faut tuer TINA (Treba ubiti TINA-u) – skraćenica za „There is no alternative“ („Alternativa ne postoji“), citat britanske premijerke Margaret Tačer (1979-1990) koji treba da znači da je svaki pokušaj izlaska iz zapadnog kapitalističkog modela osuđen na poraz. Bonfon se, očigledno, ne slaže sa takvim (…)
