Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

SLOBODA, BORBA SA ONIMA KOJI TE BRANE

Dvosmislenost opšteg prava glasa

U šta će se pretvoriti zemlja u kojoj će pravo da glasaju dobiti sluge, vojnici, pa čak i siromašni, ljudi slabog obrazovanja na koje je lako uticati? Kako prihvatiti zakon brojeva kad ste deo elite? Godine 1848, opšte biračko pravo je zabrinulo plemstvo i privuklo pažnju levice. Tri godine nakon što je proglašeno, ono je omogućilo uspostavljanje autoritarnog režima

Drugog marta 1848. godine, Francuska je proglasila opšte biračko pravo. To je bila prva država koja je krenula tim putem. U drugim evropskim zemljama, neuspeh revolucija iz 1848. godine označio je neuspeh opšteg biračkog prava. Zbog toga su Francuzi mogli da sebi laskaju da su bili inovativni.

Međutim, nije to bilo nikakvo političko otkrovenje. Ustav iz 1793. godine, već je bio prihvatio taj princip, ali on nije primenjen. Revolucija od 1848. godine pružila je priliku za akciju. Princip je (ponovo) proklamovan 2. marta 1848. godine, zakonska institucija dekretom 5. marta, a izbori 23. i 24. aprila 1848. godine pružili su priliku da se on primeni. U svakom slučaju, trebalo je čekati do 1944. godine da.,opšteˮ biračko pravo konačno obuhvati i žene.

Nasuprot Julskoj monarhiji (1830-1848), koja se opirala svakom proširenju prava glasa, kampanja putem banketa je pozvala na smanjenje cenzusa (poreskog praga koji je dozvoljavao nekome da bude birač, ili čak onaj kojeg biraju), a ne na njegovo ukidanje. Revolucionarni dani u februaru 1848. svrgnuli su kralja Luja Filipa; privremena vlada na čelu Republike, koja je tada takođe bila privremena, morala je da organizuje izbor za Ustavotvornu skupštinu. Zaduženi za izradu novog izbornog zakona, pravnici Luj-Mari de Lae Kormenin i Fransoa-Andre Izamber vratili su svoj primerak predloga 2-og marta vladi koja je bila pod pritiskom da hitno deluje. Rasprava je odložena, ali je opšte biračko pravo odmah proglašeno. Bilo je potrebno smiriti preteće pobunjenike i uravnotežiti mere štednje. Jedna tautološka formula je naglasila raskid sa Ansijen režimom:.,Privremena vlada podržava načelno i jednoglasno da će biračko pravo biti univerzalno i direktno bez ikakvog uslova u pogledu cenzusa.ˮ

Rasprava je otpočela 4. marta u 20 časova u palati Pti Luksemburg (sedištu predsednika senata, prim.prev.):.,Gospodin Kormenin pristupa novom čitanju... Svi članovi ovog nacrta usvajaju se jedan za drugim, osim nekoliko detalja koji su izmenjeni...ˮ Odlučeno je da se odmah objavi beleška u Monitoru kako bi se prvim odredbama sadržaja povratilo poverenje: Skupština će biti konstitutivna, izbori će.,se zasnivati na naroduˮ, biće 900 predstavnika, dob za glasanje će biti 21 godina, izborni uslov od 25 godina, i glasanje će biti tajno. Izbori će biti održani narednog 9. aprila a Ustavotvorna skupština 29-og aprila. Sutradan, i nakon.,konačnog čitanja nacrtaˮ, privremena vlada je usvojila taj predlog.

Izbeći.,uticaj duha provincijeˮ

Da li je to što se pojavljuje iz glava pravnika unapred pripremljen izum? Na radnom nacrtu, jedino što nije pretrpelo promene (,,neke promene detaljaˮ) bili su članovi o.,opštem neposrednom biračkom pravuˮ i o zakonskoj nadoknadi, koji su se suprotstavljali cenzusu i neplaćenom izbornom mandatu, simbolima svrgnutog režima. Sve ostalo je bilo precizirano, preuređeno, ispravljeno. Koliko bi bilo zastupnika? Pokušalo se sa simulacijama. Zar ne bi lokalne veličine uticale na izborne rezultate? Glasačko mesto (...)

Obim celog teksta : 1 530 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Alen Garigu

PREVOD: Aleksandar Stojanović

Podeli ovaj tekst