1945. Stvaranje Socijalnog osiguranja, koje je uključivalo penzioni sistem na osnovu tekućeg finansiranja. Maksimalna penzija bila je postavljena na 40% gornje vrednosti socijalnog osiguranja.
1947. Stvaranje Generalnog udruženja institucija za penziju visokokvalifikovanih radnika (Association générale des institutions de retraite des cadres — Agirc), obavezna penzija za visokokvalifikovani kadar.
1948. Uvođenje osnovnog režima za trgovce i liberalne profesije.
1956. Uvođenje minimalnog starosnog doba za ljude sa nedovoljnim doprinosima.
1961. Stvaranje Udruženja za režim penzija za zaposlene (Association pour le régime de retraite complémentaire des salariés — Arrco) za polukvalifikovane i nekvalifikovane radnike, po modelu Agirc-a.
1982. Spuštanje starosne granice za odlazak u penziju na 60 godina za zaposlene sa punim radnim vekom, utvrđenim na trideset sedam i po godina upisanog staža.
1991. Uvođenje opšteg socijalnog doprinosa (contribution sociale généralisée — CSG), primenjivog i na penzije (osim onih oslobođenih poreza).
1993. Produženje trajanja punog radnog veka sa trideset sedam i po godina na četrdeset za zaposlene u privatnom sektoru; proračun penzije na osnovu najunosnijih dvadeset pet godina karijere, a ne deset; indeksiranje penzija na osnovu inflacije, a ne više na osnovu plata (Baladurova reforma).
1995. Neuspeh Žipeove reforme koja je trebalo da proširi Baladurovu reformu na javni sektor i na sve specijalne režime.
1998. Povećanje i proširenje CSG-a (osim na prihode izuzete od poreza).
2003. Produženje trajanja punog radnog veka u javnom sektoru sa trideset sedam i po na četrdeset godina; uvođenje neobaveznog režima penzija na osnovu kapitalizacije (uplata) za zaposlene u privatnom sektoru (PERP) i reorganizacija planova štednje zaposlenih u penzionu štednju (Perco) uz poreske olakšice (Fijonova reforma).
2008. Postepeno produženje trajanja punog radnog veka, do četrdeset jedne godine u 2012. Produženjem obuhvaćeni i određeni (…)
