Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

KRITIČKI DUH ILI REPUBLIKANSKI KATEHIZAM?

Novinarska reedukacija srednjoškolaca

Obrazovanje o medijima i informacijama postoji već decenijama, ali je ono nakon atentata na Šarli ebdo 2015. doživelo prekretnicu. Od tada se manje radi o kritičkom povratku velikim sredstvima informisanja a više o vraćanju poverenja u novinarstvo i nametanju republikanskih vrednosti omladini iz siromašnijih kvartova

Kraj je radne nedelje u srednjoj školi „Gi de Mopasan“ u Kolombu (departman Senski visovi). Smešteni u svojim klupama, srednjoškolke i srednjoškolci prisustvuju prvoj sesiji InterClass, obrazovnom medijskom i informacijskom programu koji organizuje Radio France. U toku je debata između novinara i tinejdžera. Kritika koju iznose srednjoškolci/ke odnosi se na medijsku trku za publikom, način prikazivanja radničkih kvartova i na informacijsku homogenost. Petnaestogodišnja Sara se žali što je medijska pažnja više usmerena na burke nego na „zanimljivije teme, poput pokreta u Hongkongu“, za koji je čula preko društvenih mreža. Približava se kraj kursa. Nakon diskusije koja je trajala sat i po vremena, Nadin Epstajn, reporterka radija France Inter, otpočinje temu koja joj je posebno draga: „Šta mislite o humoru u medijima?“ Petnaestogodišnja Nisrin podiže ruku: „Dobro je to što se zabavljamo, ali humor ne bi trebalo da povređuje ljude. U vreme Svetskog fudbalskog prvenstva za žene, naišla sam na jedan crtež Šarli ebdoa... Nije mi se svideo.“

„Drago mi je što ste spomenuli Šarli ebdo“, kaže novinarka, „jer to su naši prijatelji koji su mrtvi... A da li su zaslužili da tako umru? Da li vidite neku vezu između crtanja karikatura i činjenice da je polovina novinara iz uredništva zbog toga ubijena?“ Fani Kruze, koordinatorka medijskog programa Radio France, dodaje: „Ovo vas pitamo jer su nam u jednom razredu, poput vašeg, u Tuluzi, učenice i učenici rekli da su novinari Šarli ebdoa zaslužili da umru. I nisu ispoštovali minut ćutanja. A mi novinari predstavljamo slobodu izražavanja...“ „Niko ne zaslužuje da umre“, kaže jedan tinejdžer. Nisrin i njeni drugovi i drugarice su 7. januara 2015, kada se dogodio napad na satirične novine, imali 10 godina.

Simboličko nasilje

Upravo nakon ovog događaja je nastao InterClass program. „Mnogi nastavnici su stupili u kontakt s našom redakcijom ne bi li dobili podršku zbog toga što su učenicima objašnjavali slobodu izražavanja i da bi se suprotstavljali uticajima teorija zavere“, rekla je februara 2018. Emanuel Davije, kreatorka programa. Pedagoški koncept je jednostavan: navesti učenice i učenike na „zumiranje“, format izveštavanja koji je karakterističan za radio France Inter. Srednjoškolke i srednjoškolci iz Kolomba su za svoju emisiju odabrali temu nasilja. Tokom školske godine, novinarke i novinari su pratili učenike u koncipiranju tema. Fransoa da Roša, profesor istorije i geografije u srednjoj školi „Žan Mulin“ u Rubeu, pozdravlja „istinsku želju da se sa učenicima radi dugoročno“ i žali što program koji je sproveden 2016. nije obnovljen zbog manjka sredstava. InterClass, koji brojne novinarske institucije smatraju programom za uzor, dobio je 2016. prvu medijsku nagradu za obrazovanje, koju dodeljuje Assises du journalisme. Oni inače imaju sedmičnu kolumnu na radio-stanici France Inter...

Izazov daleko prevazilazi podučavanje o informacijama kroz cake i trikove. Za Emanuel Davije, medijatorku na Radio France, „InterClass je politički čin koji nastoji da promoviše republikanske vrednosti“. Program je tokom 2016. naterao učenike/ce da promišljaju moto „sloboda, jednakost, bratstvo“.

„Shvatila sam koliko je ovaj republikanski moto za njih bestelesan. Jedina reč kojoj, barem među vršnjacima, daju nekakvo značenje jeste bratstvo. Za njih je svet podeljen u dva tabora: postoje ‚oni‘ i ‚mi‘.“ Da li se radi o klasnoj svesti ili o „konspirativnoj viziji“ podele društvenog sveta? Novinarka se odlučila na stav da je sa „mladima, ciničnim prema informacijama i prikovanim za ekrane telefona“ stvar alarmantna. Program InterClass primarno targetira osnovnoškolce i srednjoškolce iz siromašnijih kvartova. Ime programa ukazuje na dvostruko značenje: novinarke i novinari koji pretežno potiču iz buržoazije edukuju mlade ljude koji su često imigrantskog porekla i uče ih republikanskim vrednostima. Ove školske godine (2019—2020) novinari su volontirali u osam koleža (collège, sekundarno obrazovanje za decu između 11 i 15 godina, prim. prev.) i gimnazija (lycée, sekundarno obrazovanje za decu od 15 do 18 godina, prim. prev.) koji su uvršteni u mrežu prioriteta u obrazovanju (réseau d’éducation prioritaire, REP), odnosno, program su sprovodili u obrazovnim zonama u kojima dominiraju ugroženiji društveni slojevi. „Oni su možda manje obrazovani u dešifrovanju informacija“, objašnjava Emanuel Devije, „mladi ljudi olako upijaju sve što vide na društvenim mrežama.“

U skladu sa propisima državnih vlasti, medijsko (...)

Obim celog teksta : 2 139 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Sofi Eustaš

je novinarka. Zajedno sa Elodi Perotin autorka je knjige za omladinu Comment s’informer?, Ricochet, Lozana, 2019.
PREVOD: Maja Solar

Podeli ovaj tekst