Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

Rusija: brza reakcija, zastarela infrastruktura

Predivna drvoredna avenija Bulevara Roždestvenski gotovo je prazna. Iza barijera koje sprečavaju pristup, zaposlenik grada Moskve sa kesom za smeće i hvataljkom u ruci skuplja otpatke sa šljunka. Nekoliko metara dalje, njegov kolega se odmara i sedi na klupi. Ove godine samo gradska ekipa za čistoću i održavanje, prepoznatljiva po fluorescentnoj narandžastoj radnoj odeći, može uživati u procvetalim tulipanima koji najavljuju lepo vreme.

Obično veoma živa u proleće, ruska prestonica je ovog aprila uspavana. Prodavnice, restorani i kafići su zatvoreni, javna mesta i parkovi su pod katancem... Nailazimo tek na nekoliko prolaznika koji su izašli radi kupovine ili šetnje psa, ali metropola od 12 miliona stanovnica i stanovnika, u vanrednom stanju od 30. marta, ostaje mirna. Najčudnije je odsustvo dece i starijih sa ulica. Za njih su izlasci zabranjeni, osim u slučajevima kada idu na daču.

Preduzimajući zaštitne mere protiv pretnje zarazom vrlo rano, Rusija je uspela usporiti dolazak Covid-19 za nekoliko nedelja: zatvaranje kopnene granice sa Kinom 30. januara, ubrzo nakon toga zabrana ulaska kineskih državljana i državljanki na rusku teritoriju, karantiranje onih koji su se vratili iz visoko-rizičnih zemalja, svakodnevno merenje temperature dece u moskovskim školama, dezinfekcija javnog prevoza...

Epidemija se, ipak, proširila diljem zemlje. Tokom produženog prvomajskog vikenda je, sa 31000 zaraženih, čak naglo porasla. Dan pre toga je premijer Mihail Mišustin objavio da mora biti hospitaliziran zbog infekcije Covid-19, a zaražena su još dva ministra, potom i potparol predsednika Ruske Federacije.

Do 19. maja, zemlja je brojala preko 300 000 zaraženih osoba, ali samo 2 837 smrtnih slučajeva, što je prouzrokovalo sumnje u rusku statistiku. Zapadnjački mediji su izveštavali o nedovoljnoj evidenciji o broju smrtnih slučajeva, procenjujući da ona dostiže 70% (The New York Times od 11. maja; Financial Times od 11. maja). Iako priznaju da osobe koje su pozitivno testirane na Covid-19 ali koje su preminule od drugih bolesti ne ulaze u statistiku, ruske vlasti negiraju bilo kakvu manipulaciju. Čak i ako se ove cifre revidiraju na veći procenat, smrtni slučajevi od Covid-19 ostaju daleko ispod stope preminulih u Italiji, Španiji ili u Sjedinjenim Državama. Ali, koliko dugo će to trajati? Ukoliko stopa inficiranosti nastavi da raste, kako će se ruska medicinska infrastruktura suočiti sa novim prilivom pacijenata?

Pravovremenu reakciju vlasti moglo bi objasniti iskustvo Rusije u suzbijanju infektivnih bolesti. Sve je počelo još 1918. sa kreiranjem Narkomzdrav-a, Narodnog komesarijaata za zadravlje. Pod upravom Nikolaja Semaška, lekara po obrazovanju, Narkomzdrav je razvio jedinstveni zdravstveni sistem na nivou države – prvi u svetu. Zasnivajući se na organizaciji nivoa nege i brige prema težini bolesti, nazvanoj sistem Semaško. bio je besplatan i univerzalan.

Poliklinika, kao prva karika sistema koja se nalazila u svakom okrugu, nudila je usluge ambulantne nege i brige uobičajenih bolesti, i bila je koordinirana sa drugim institucijama zdravstvenog sektora. Kao neka vrsta dispanzera, omogućavala je konsultacije sa lekarima opšte prakse, kao i sa specijalistima/kinjama poput otolaringologa/oškinja, urologa/oškinja ili stomatologa/oškinja. „Organizacija zdravstvenog sistema prema principu okruga davala je pružateljima zdravstvenih usluga mogućnost da bolje razumeju radne i životne uslove svojih pacijenata. Na ovaj način, okružni lekar je postajao «lokalni» lekar, prijatelj porodice“, pisao je Semaško. preteča opšte medicine koja je danas usvojena kao baza zdravstvenog sistema u mnogim zemljama.

Znatni bolnički kapaciteti

Posebna pažnja se posvećivala prevenciji zaraznih bolesti. Od 1922. godine kreirana je organizacija zdravstvenog i epidemiološkog praćenja Sanepid, koja je, od sela do preduzeća, raspolagala interventnim timovima na cijeloj teritoriji. Zajedno sa projektom masovne vakcinacije, medicinsko praćenje je omogućilo SSSR-u da eliminira bolesti poput tuberkuloze ili malarije. Prosečni starosni vek, koji koncem XIX veka u Rusiji nije prelazio 31 godinu, početkom 1960-ih (...)

Obim celog teksta : 1 892 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Estel Levres

je novinarka u Moskvi.
PREVOD: Maja Solar

Podeli ovaj tekst