Pratite oznake na tlu, redovno perite ruke, poštujte distancu i nosite masku... U fabrici Safran Electrical & Power, u francuskoj opštini Vilmur sir Tarn i tridesetak kilometara severno od Tuluze, novi radni rituali su početkom juna već usvojeni. Ova fabrika proizvodi i dizajnira aeronautičke električne sisteme: desetine hiljada metalnih žica i drugih komponenti se sastavlja, povezuje i prilagođava potrebama drugih preduzeća. Minuciozne operacije zahtevaju intervenciju stručne radne snage, koju ni telekomunikacije ni mašine ne mogu zameniti.
Nakon tri dana obustave rada radi integrisanja novih sanitarnih pravila, fabrika se od 20. marta prebacila na „korona-režim“. „Aktivnost je u jednom naletu opala za 50% na globalnom nivou. Bio sam svedok padova zbog 11. septembra ili zbog Zalivskog rata, ali nikada ovako oštrom i iznenadnom ekonomskom padu“, objašnjava Alen Sore, predsednik Safran Electrical & Power. „To je sve još komplikovanije, jer se radi o potpuno isprepletenom lancu proizvodnje i snabdevanja. Kada avio-kompanije odgode isporuku poručenih aviona, Airbus usporava ritam rada. Onda mi reduciramo isporuku, radi sinhronizacije sa linijom proizvodnje. A sve to ima snažan efekat na proizvođače komponenti i podizvođače.“
Safran grupa je 2019. ostvarila promet od 24 milijarde evra, ali direktor Filip Petitkolin teško da može zamisliti približnu sumu za 2020. godinu: „Nešto tako iznenadno i tako duboko, nikada nisam video. Ono što me u ovom trenutku najviše brine jeste neizvesnost u pogledu budućnosti. Čak vam ne mogu reći ni koliki će biti promet ovog jula.“
Kao vodeći izvozni sektor, sa 300.000 direktnih radnih mesta, avio-industrija je nacionalni strateški dragulj koji sada podrhtava u svojim temeljima. U regionu Nant, kao i diljem Oksitanije, gde je koncentrisano gotovo polovina francuske proizvodnje, potres se mnogo snažnije oseća. Ako je u pogledu zapošljavanja avio-industrija odmah iza prehrambene industrije i turizma, ova grana zauzima prvo mesto u pogledu prometa, spoljne trgovine i istraživanja. U protekle dve decenije omogućavala je ovom regionu da ostane jedini u Francuskoj koji je održao pozitivni bilans industrijskog zapošljavanja. „Trenutna situacija je još kritičnija s obzirom na to da su se mnoga preduzeća u lancu Airbus logistike zadužila, ne bi li držala korak sa ritmom poslednjih godina“, objašnjava Andre Benamu, bivši direktor vazduhoplovne podružnice Liebherr i veliki stručnjak za regionalni ekonomski ekosistem. „Završiće sa mašinama koje neće biti moguće pokrenuti.“
Vazdušni saobraćaj je održavao kontinuirani rast
Udarac groma se prolomio na nebu za koje su mnogi mislili da nema oblaka. Prikovana za tlo, avio-industrija je doživela najsnažniji pad u svojoj stogodišnjoj povesti. U aprilu su svetski prihodi avio-kompanija pali za 94%. Jedva dotaknut prethodnom međunarodnom krizom, vazdušni saobraćaj je sve do sada održavao kontinuirani rast, udvostručujući ga svakih četrnaest godina, dok nije dostigao 4,3 milijarde putnica i putnika u 2018. Svetska flota je sa 9.700 u 1986. prešla na 30.300 u 2018. godini.
Procvat je pratio uspon turizma, osobito onog na daljinu. U Francuskoj, primera radi, danas samo 28% putovanja ima profesionalnu ili obrazovnu svrhu, spram 62% u 1974. Do pre samo dva desetleća nepoznati, low-cost prevoznici su 2018. godine privukli 1,3 milijarde putnica i putnika. Majkl O‘Liri, direktor Ryanair kompanije, rezimira taj polet kroz svoj uvreženi cinizam: „Moj posao se sastoji u stvaranju tržišta za slanje ljudi na destinacije za koje nikada ranije nisu čuli.“
Praznih iako otvorenih hotela, praznih sala za ukrcavanje i praznih parkirališta, područje aerodroma Tuluz-Blanjak je gotovo zaustavljeno u radu, iako je prošlo već mesec dana od zvaničnog ukidanja mera opšte obustave. Službe za puteve su iskoristile priliku da ponovno asfaltiraju pristupne puteve auto-putu. Pored svetskog giganta Airbus, brojni su proizvođači opreme oko testnih pista sa kojih su prvi put uzletali Caravelle, Concorde ili A380. Najveći svetski komercijalni avion, lansiran aprila 2005, doživljava amblematični neuspeh zbog preokreta trenda: Air France je upravo najavio definitivni prekid njegovih letova i više se neće proizvoditi sledeće godine.
Model A380 još uvek zauzima istaknuto mesto u kancelariji izvršnog direktora Sogeclair, kompanije za vazduhoplovnu tehnologiju. Takođe predsednik trgovinske i industrijske komore Tuluze u Gornjoj Garoni, Filip Robarde svedoči o zabrinutosti koja muči čitavu profesiju: „Na vrhu čitavog sektora je zapravo putnik. Moramo pronaći načine da mu pružimo više sigurnosti kako bi znao da su sanitarni uslovi dobri. Danas mnogi koji bi želeli da putuju ne mogu pronaći ponudu, a mnogi se plaše.“
Airbus, koji je smanjio ritam proizvodnje za trećinu, onemogućio je svaki drugi oblik komunikacije osim onog putem e-maila: „Na temelju trenutnih procena i pretpostavke da neće biti drugog talasa virusa, očekujemo da će se avio-saobraćaj vratiti na svoj nivo pre krize — nivo koji je imao pre tri godine u najboljem slučaju, a na nivo koji je imao pre pet godina u lošijem slučaju. Rast će biti vrlo ograničen i biće potrebno nekoliko novih aviona da se to pokrije.“ Očekivano žrtvovanje već privlači predatore: „Poslednjih mesec dana dobijam pozive od Kineza, Turaka i Amerikanaca“, kaže Robarde. „Oni su spremni da ulože novac, ne bi li preuzeli kontrolu. Ako imaju sredstva kojima mogu priuštiti ovaj prelazak preko Doline smrti, papreno plaćaju cenu tehnologija koje će ubrzati njihove industrijske kapacitete.“
Naručeno od britanskog sindikata, istraživanje ekonomske grupe New Economics Foundation predviđa da bi britansko vazduhoplovstvo u kratkom roku moglo ostati bez 124.000 radnih mesta, bez dodatne pomoći vlade, što predstavlja gubitak koji je „veći od onog u vreme snažnog pada industrije uglja (1980—1981)“. Bruno Le Mer, ministar ekonomije u Francuskoj, evocira opasnost od gubitka 100.000 radnih mesta u narednih šest meseci. Nekoliko avio-kompanija bi moglo nestati. Uprkos državnoj pomoći od sedam milijardi evra, Air France očekuje smanjenje od 8.000 do 10.000 radnih mesta od početka jula. Gijom Fori, predsednik Airbus kompanije, 19. juna je pisao svojim zaposlenima ne bi li im najavio da će morati doneti „gorku“ odluku čineći sve „da zaštiti budućnost preduzeća“.
Mehaničar u centru za industrijsko održavanje Air France u Tuluz-Blanjaku i generalni ko-sekretar Generalne konfederacije rada (Confédération Générale du Travail, CGT), Vensan Sal svedoči o anksioznosti u kojoj su radile njegove kolege iz kabine u vreme repatrijacije turista: „Avioni su bili prepuni, nije bilo maski za putnike, nedovoljno za osoblje, nije bilo kontrole odlaska i dolaska, ostavili smo samo informativnu tablu.“ Danas je zabrinut zbog pritiska kompanija zbog kojih neće doći do fizičkog distanciranja u mašinama: „Javna pomoć bi trebalo da se usmeri na pružanje sigurnosti putnicima uvođenjem maksimalnih mera opreza, država preuzima odgovornost koja nastaje u razlici spram praga isplativosti letova, koja se kreće oko 75% popunjenosti kapaciteta.“ Pitanje sigurnosti bilo čega u avio-industriji ostaje ključno: Boeing još uvek plaća za svoje greške koje su dovele do dve katastrofe i do suspenzije proizvodnje modela 737 Max.
Avioni izgleda imaju ključnu ulogu u širenju epidemije. Na svom poslednjem predavanju na Kolež de Fransu, profesor mikrobiologije i infektivnih bolesti Filip Sansoneti demonstrativno je pokazao kartu saobraćaja i širenja virusa. Proučavajući teški akutni respiratorni sindrom (SARS) tokom 2003, francusko-američki tim je takođe pokazao kako su „mobilnost ljudi i putovanja komercijalnim vazdušnim putevima glavni kanal za širenje bolesti na globalnoj razini“. Istraživači zaključuju da modeli zdravstvenog nadzora i upravljanja treba u potpunosti da uzimaju u obzir ovu „transportnu matricu“. U nedostatku primene ozbiljnih sanitarnih kontrola na aerodromima tokom prvih nedelja 2020, mnoge države su se morale odlučiti na potpuno zatvaranje svojih voznih postrojenja.
Nakon prevladavanja zdravstvene krize, transformacija avio-sektora će se saplesti o pitanje klimatskih promena. „Avion sada troši samo tri litra za pređenih sto kilometara“, uverava nas (…)
