Liberalni pokret i njegove ideje potiču iz nekoliko izvora: engleske političke ekonomije osamnaestog veka, ideja rođenih tokom Američke revolucije 1770-ih godina, te iz situacije koju je oblikovala Francuska revolucija iz 1789. godine. Njegova jednostavna linija stoji između onoga što on smatra dvema opasnim provalijama: s jedne strane, dominacija korporacija, crkve i apsolutističke vlasti, s druge težnja za društvenom jednakošću i izrazi demokratskih težnji. Nasuprot tim idejama, njegovi prvosveštenici staju u odbranu ideje slobodnih, ravnopravnih i nezavisnih individua, i razmišljaju o političkim oblicima koji bi garantovali njihova prava. Njihov centralni pojam svakako je „sloboda“ ili, preciznije rečeno, „slobode“ (trgovine, mišljenja, veroispovesti...). Radi se o slobodama koje „počinju tamo gde se završavaju slobode drugih“: one dakle moraju biti organizovane u okviru konkretne države, od koje se istovremeno očekuje da će ostati dovoljno ograničena da ne bi ugušila, pre svega, slobodnu trgovinu — navodnu tvoriteljku sveg bogatstva.
Razvijajući se iz ovog jezgra, liberalna misao razlikuje se od države do države (anglosaksonski liberalizmi nisu isti kao oni iz Francuske ili Nemačke) ili u zavisnosti od političkog naglaska (zaštita hijerarhizovanog društvenog uređenja ili progresivistički zahtev za što većim učešćem građana). Takođe se može razlikovati i politički liberalizam, koji promoviše dostignuća nacionalnih država u formi ustava i političkih sloboda, od ekonomskog, zasnovanog na igri slobodnog takmičenja — „prirodni zakon“ tržišta nužno će, u konačnici, osigurati blagostanje svih. „Jeftina hrana i više plate. Eto cilja u koji su zagovornici slobodne trgovine utopili milione...“ izjavio je Karl Marks u govoru održanom u januaru 1848. godine. Prema mišljenju glavnog teoretičara komunizma, vrhovni cilj slobodne trgovine je „sloboda za kapital“, koja zaoštrava ekonomsku borbu i ubrzava dolazak društvene revolucije. „U tom smislu, gospodo, ja glasam za (…)
