Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

HLEB, CEMENT, INFORMATIKA, RIBE, I… VEOMA SLABE VOJNE AKTIVNOSTI

Pohlepa egipatske vojske

Otkako je 2013. godine na vlast došao maršal Abdel Fatah el Sisi, egipatska vojska je deo ekonomske ekspanzije kojoj izgleda nema kraja. Vodeći nekontrolisanu diverzifikaciju, ona nadgleda hiljade gradilišta i zaključuje javne ugovore na štetu državnih i privatnih preduzeća. Ta sveprisutnost nikako ne donosi korist državi

Na televizijskim ekranima, egipatska pešadija u jednobojnim žućkastomrkim kombinezonima mlaznicama sa dezinfekcionim sredstvom prska asfalt. Uz odzvanjajuću gomilu u pozadini — zvuk dostojan jednog drugorazrednog filma, vojnici dele maske gomili koja se gura u metrou Kaira, dok dronovi sa kamerama lete nad jednom od četiri terenske bolnice u zemlji. Reportaža takođe hvali moć fabrika koje su pod kontrolom vojske, sposobnih da dnevno proizvedu sto hiljada hirurških maski (u zemlji koja ima sto miliona stanovnika). Ovog maja, Egipat predsednika i maršala Abdel Fataha el Sisija bira ratni scenario ne bi li pokazao da se njegova vojska ne plaši sukoba sa epidemijom koronavirusa.

Dana 7. aprila, El Sisi je već potvrdio da država raspolaže „strateškim rezervama“ što se tiče sanitarne zaštite zahvaljujući Regulatornom telu za zajedničke nabavke medicinskog materijala, javnoj agenciji osnovanoj 2015. godine, zvanično stavljenoj pod nadležnost premijera, ali kojom zapravo rukovodi general Baha el Din Zajdan. Ta izjava je pojačala sumnje kod izvesnog broja Egipćana po čijem se mišljenju vojska služi sanitarnom krizom ne bi li proširila svoj uticaj u ekonomiji.

Još od Pokreta slobodnih oficira 1952. godine, vojna institucija je malo-pomalo postala preduzetnik velikog zamaha. Ustavom proglašena za „garanta demokratije i institucija“, moć i uticaj vojske su se udesetostručili otkako je 2013. godine na vlast došao El Sisi. Za predsednika Egipta, ta evolucija predstavlja dvostruku prednost. Najpre, pošto se smatra manje birokratskom, ona mu se čini najoportunijom kako bi se što pre završila velika gradilišta infrastrukture kojim želi da opremi državu. Pored toga, on jača svoju moć jer militarizacija ekonomije nudi nove prihode rastućem broju oficira koji zauzvrat jamče stabilnost njegovog režima.

Institucija pod rukovodstvom generala Zajdana 2016. godine postaje obavezni posrednik državnih bolnica za njihove porudžbine opreme. Ona bira lokalne ili strane dobavljače. Nakon pregovora, kupuje naveliko i preprodaje Ministarstvu zdravlja fakturišući maržu. Zbog pandemije kovida-19, moć Regulatornog tela nabavki proširila se na kupovinu medicinskih proizvoda koji su neophodni u ovoj krizi (rukavice, maske itd.). Gubitak za pobunjene — „Naša porudžbina respiratora je blokirana jer nismo prošli kroz tu ustanovu“, izveštava nas rukovodilac privatne klinike koji želi da ostane anoniman.

„Nelegalna prednost vojske u odnosu na obična preduzeća“

U teoriji, ta centralizacija dozvoljava da se spuste cene uvoza i da se bolje pokriju potrebe duž teritorije. U praksi, ona prouzrokuje nestašice. Otkako su ove reforme na snazi, kako kaže Ali M., medicinski radnik, „nedostaje 30% opreme koja je potrebna za kardiovaskularne operacije, kao na primer ventili nestandardne veličine. Zbog toga treba staviti hiljade pacijenata na listu čekanja, što prouzrokuje povećanje smrtnosti“.

Druga posledica tog vojnog monopola — dve hiljade uvoznika i lokalnih fabrikanata medicinske opreme, koji nisu imali vremena da se žale Regulatornom telu nabavki, bili su udaljeni sa javnog tržišta i stavili su ključ u bravu, prema ciframa koje nam je dostavio član trgovačke komore sektora.

Međutim, nije reč samo o zdravlju. Informatika, različite opreme, usluge — vojska se više ne zadovoljava povlasticama koje dobija iz svojih preduzeća za proizvodnju hleba, testenina ili flaša mineralne vode. Od 2013. godine, postala je uzgajivač ribe, proizvođač cementa i čak organizator sajmova... Njeno carstvo ima devedeset i tri preduzeća, od kojih je trećina napredovala u poslednjih sedam godina. Kontrolisanje javnih nabavki je srž ove strategije ekspanzije. Sva ministarstva, čak i islamska institucija Al Azhar, bili su prinuđeni da sa njom potpišu partnerstvo. a o cenama se ne diskutuje, kao što objašnjava Azrak T., profesor na univerzitetu. „Vojnici su jedini posrednik između državnih univerziteta i dobavljača. Oni predlažu da nam preprodaju uvozne računare 20% skuplje od tržišne cene.“

U sistemu klijentelizma koji je utemeljio bivši predsednik Hosni Mubarak, povlastice date vojsci nisu narušavale poslovne krugove jer su oni imali pravo na svoje parče kolača. Danas, intervencionizam odbrambenih snaga u ekonomskom životu uznemirava. „Vojska se koristi nelegalnim prednostima u odnosu na obična preduzeća. To (...)

Obim celog teksta : 2 035 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Džamal Bukhari & Arijana Lavrije

su novinari.
PREVOD: Anja Mitić

Podeli ovaj tekst