Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

INSTITUCIONALNA STABILNOST NAUŠTRB POŠTOVANJA DRUGIH

Politička koma francuske Pete republike

Nijedna zapadna zemlja nema ustav kao francuski koji daje toliko moći predsedniku, koji deluje poput „republikanskog kralja“. Ovakva vizija institucija nametnula se u jeku Alžirskog rata i pred ruševinama nestabilne Četvrte republike. No ima li ona smisla danas, kada se svi nalazimo pred brojnim zajedničkim izazovima — društvenim, zdravstvenim i geopolitičkim?

Vidno zbunjen obimom pobune protiv reforme penzija, poslanik Republikanaca ispustio je uspaničen krik: „Da li vi shvatate: da smo pod Četvrtom republikom, vlada bi već bila svrgnuta.“ Potom je čovek, iako protivnik predsednika Emanuela Makrona, nastavio da hvali „stabilnost“ francuskih institucija. „Samo stabilno“, kao da se čuo poklič iz Jelisejske palate i Matinjona, sedišta predsednika i premijera, koji su se od početka pokreta „žutih prsluka“ ponašali kao tvrđave pod opsadom koje bacaju na rulju vrelo ulje policijske brutalnosti.

Dok sve ukazuje na to da je većina birača odbacila reformu penzija — poput brojnih dugoročnih štrajkova, ponovljenih protesta po celoj Francuskoj, dobro popunjenih fondova za podršku štrajkača — ona se ne može blokirati nijednim ustavnim sredstvom.

Šef države i njegova vlada raspolažu celim pravosudnim arsenalom, kao što je član 49.3, koji im omogućava da zanemare protivljenje naroda koliko god masovno ono bilo. Dok je istovremeno sve očiglednije da je njihov izborni legitimitet veoma slab: Makron je okupio svega 18,19% glasača — u ukupnoj populaciji koja je upisana u biračke spiskove — u prvom krugu predsedničkih izbora 2017, a tek 43,61% u drugom krugu, dok je Žak Širak osvojio 61,99% u identičnom okršaju sa ekstremnom desnicom; prvi put je Narodnu skupštinu izabrala manjina birača, a uzdržavanje od izbora je dostiglo rekordnu stopu od 57,36% na parlamentarnim izborima 2017. Iako su došli na vlast pod ovim uslovima, „Republika u pokretu“ (LRM) ipak se ušančila iza poverenog im „mandata“, iako podložnom različitim tumačenjima, pogotovo kada se govori o penzijama. Kao da su im birači napisali blanko ček.

Preplašeni izuzetnom nestabilnošću Četvrte republike, autori Ustava iz 1958. želeli su da institucije budu otporne na sve udare, zbog čega su okvalifikovane kao „trajni državni udar“ pod tada britkim perom Fransoa Miterana. „Od kraja XIX veka, (...) politički život nije bio ovako stabilan“, u zanosu piše istoričar Matijas Bernar, slažući se sa tadašnjim dominantnim stavovima.

Potčinjenost parlamentarne većine izvršnoj vlasti postala je očigledna kada je izmenjena odluka premijera Lionela Žospena o izbornom kalendaru iz 2001: od tada, predsednički izbori se uvek održavaju pre parlamentarnih, te ustoličenje poslanika više zavisi od jelisejskog osvajača nego od birača. Poslanica LRM-a Ivelin Oror Berže je, i ne znajući, potvrdila to stanje stvari kada je prilikom konferencije za štampu 29. januara 2020. odgovarala na pitanja o odlasku poslanika iz njene grupe (njih preko deset od 2017). Govoreći o nepokoravanju Sedrika Vilanija, uprkos Makronovim opomenama, naglasila je „predsednik Republike mu je dozvolio da uđe u parlament, kao što je to dopustio meni i ostalim poslanicima većine “. U ovoj prizmi, poslanici se pretvaraju u predstavnike šefa države pred građanima, zaboravljajući da bi trebalo da budu glasnogovornici ovih potonjih.

Nasušna potreba za demokratijom

Zaštićena od parlamentarnih trzavica, vlada može bez straha da „reformiše“ po naređenju jedinog autoriteta koji se računa: predsednika Republike, nedodirljivog punih pet godina. Makron ne rizikuje da će bilo koji od njegovih projekata pretrpeti tužbe ili veto senatora. Referendum po zajedničkom predlogu je osmišljen kao teško ostvarivi izuzetak — kao što je to potvrdio predloženi referendum o privatizaciji pariskih aerodroma. Želeći da izvrda sve većem broju optužbi da je autoritarni vlastodržac. šef države je samo potvrdio dijagnozu rastvorljivosti francuske demokratije. „Diktatura je režim u kom jedna osoba ili klan donosi zakone“, rekao je 24. januara 2020, ne uspevajući da prikrije svoj bes, „Diktatura je režim u kom se vođe nikada ne smenjuju “. Ako se može tako diskutovati o pojmu diktature, moramo konstatovati da trenutni ustav omogućava „klanu“ da „donosi zakone“ ne obazirući se na druge (protivnike, birače, građane). „Preokret ka rezanju“, o kom je odlučio Fransoa Miteran 1983, zanemarujući izborna obećanja iz 1981, predstavlja preteču današnje situacije.

Ova logika ne isključuje da će se šef države ponekad konsultovati sa građanima, iako ga (...)

Obim celog teksta : 1 994 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Andre Belon & An-Sesil Rober

je predsednik udruženja Association pour une Constituante.
PREVOD: Jelena Nikolić

Podeli ovaj tekst