Gotovo trideset pet miliona strankinja i stranaca je tokom 2019. posetilo Grčku, što je rekordna posećenost koja je jednaka tri puta većem broju nego što je stanovnica i stanovnika ove zemlje. Krajem maja 2020, pak, turistička sezona još uvek nije počela. Hoteli, restorani, sezonski radnici i radnice nadali su se povratku klijentele u julu. Neki drugi su to razumeli drugačije: „Turisti, uništavate ono zbog čega ste došli“ i „Turisti, vratite se kućama“, poruke su koje su se mogle pročitati na nekim fasadama u Atini, kao u kvartu Egzarhija, gde se nalaze aktivniji kritičari turističkog sektora.
Ovaj alternativni kvart je osudu masovnog turizma pretvorio u jednu od svojih novih borbi, dodajući je borbama protiv politika štednje ili za solidarnost sa izbeglicama. Grafiti ili skupštine upozoravaju protiv „turistifikacije“: „subverzije mesta i njegovog karaktera prekomernim turizmom“, objašnjava Peni Travlu, član kolektiva Akcija protiv rehabilitacije i džentrifikacije, koji se usredsređuje na krizu nekretnina. Nekoliko je grupa koje zagovaraju ograničenje turizma, koji ostaje jedna od najvitalnijih ekonomskih aktivnosti za veliki broj Grkinja i Grka.
Mesta koja su prezasićena, uticaj na okolinu, posebno zbog razvoja morskih luka, oskudica i povećanje smeštaja koji je dostupan tokom godine, zatvaranje tradicionalnih prodavnica... Razarajući učinci turizma preplavili su neka ostrva i počeli da se šire poput talasa, pre pandemije, u Atinu. Nikolas Teokarakis, profesor političke ekonomije na Atinskom univerzitetu, ne veruje da država može da kontroliše ovaj talas. „Vlade su dozvolile da prekomerni turizam preuzme kontrolu. Više nema investicija u infrastrukturu koje bi to apsorbovale. Naša ekonomija, uništena memorandumima, to više ne dozvoljava.“
Airbnb platforma, koja cveta u strukturnom vakuumu, broj jedan je među metama. Ona od 2015. preobražava nekretnine u sezonske lokacije, dok mnogi Grci i Grkinje nemaju smeštaj. Gospođa Marija F. iz pokreta Inicijativa za (…)
