Vašington post je 9. decembra 2019. objavio „Afgan Papers”, hiljade stranica intervjua koje je u periodu između 2014. i 2018. kancelarija Specijalnog generalnog inspektora za rekonstrukciju Avganistana obavila sa visokim američkim zvaničnicima, otkrivajući pozadinu rata vođenog od 2001. godine.
„Što se finansiranja tiče, Kongres nam je davao onoliko koliko je administracija tražila... Vladao je stav da ukoliko ne budemo trošili, onda će nas Vladina kancelarija za odgovornost (Governement Accountability Office) ili neki drugi kongresni komitet sprečiti da dobijemo više sredstava. Tako smo došli u situaciju da trošimo, trošimo i samo trošimo. (...) Ulagali smo u ogromne infrastrukturne projekte, samo kako bismo pokazali da možemo da potrošimo novac koji nam je dat. I tako smo gradili infrastrukturu koju Avganistanci nikada neće moći da održavaju, pa čak ni da koriste.”
Daglas Lut, zamenik savetnika za nacionalnu bezbednost za Irak i Avganistan, tokom predsedavanja Džordža V. Buša i Baraka Obame
„I na kraju, šta smo dobili nakon što smo potrošili 1.000 milijardi dolara? Je li bilo vredno toga?”
Džefri Egers, oficir koji je služio u Bušovoj i Obaminoj administraciji
„Neprestano smo lagali američke građane.”
Džon F. Sopko, specijalni generalni inspektor za rekonstrukciju Avganistana
„Kada smo mi stigli u Avganistan [2009. godine], samo je jedan jedini oficir pri Međunarodnim snagama za bezbednost govorio dari... ali ni on se tu nije dugo zadržao. Američka avijacija ga je u julu poslala na dužnost u Japanu... Smejali smo se, jer je to bila ilustracija sve besmislenosti sistema. (...) Evo nas i danas u Avganistanu i recite mi, koliko vojnih, političkih ili diplomatskih zvaničnika govori dari ili paštunski? To je sramota, ali to je i politička odluka.”
Majkl Flin, nekadanji šef vojnoobaveštajne službe NATO-a u Avganistanu
„Nažalost, moguće je da je naše najveće, svakako nenamerno, postignuće, razvoj masovne korupcije. Ta pojava je poprimila takve dimenzije da (…)
