U aukcijskoj sali u Nantu, 23. marta 2019, održana je aukcija trista obrednih alatki i figura sa afričkog kontinenta. „Vi ćete za svoju kupovinu dobiti priznanicu, dok su oni koji su napravili predmete dobili samo smrt“, dobacio je portparol udruženja Afrika Loara Toma Buli, koji je prekinuo događaj. „Francuska se obavezala da će vratiti pokradena ili nečasno stečena afrička kulturna dobra. Predmeti na ovoj prodaji deo su tih dobara.“ Tada je rukovodilac aukcije izjavio da će, na zahtev Ministarstva kulture, tridesetak predmeta poreklom iz Benina biti uklonjeno iz kataloga. Vlada Benina je jedina zahtevala restituciju umetnina pošto je dobila upozorenje aktivista iz Nanta.
„Sramotan je način na koji se ti ljudi bore za svoju stvar, ako uopšte postoji stvar za koju se treba boriti“, ljutito je uzvratio Iv-Bernar Debi, advokat Kolektiva antikvara iz Sen Žermen de Prea. Osim što je besan jer mu je propala kupovina, ovaj pravnik se snažno protivi samom pojmu restitucije jer se njime podrazumeva „jasna podela na nelegitimne vlasnike, s jedne strane, i opljačkane narode, s druge“. Ovaj stručnjak za trgovinu umetninama oštro se protivi ovakvoj dihotomiji.
Godinu i po dana pre toga, 28. novembra 2017, dok je držao govor na Univerzitetu u Uagaduguu (Burkina Faso), Emanuel Makron se, na opšte iznenađenje, osvrnuo na ovu kontroverznu temu: „Neprihvatljivo mi je da jedan veliki deo kulturne baštine velikog broja afričkih zemalja bude u Francuskoj“, pojasnio je francuski predsednik. „Postoje istorijski razlozi koji to objašnjavaju, ali ne i validna, trajna i bezuslovna opravdanja, afrička baština ne može se nalaziti samo u privatnim kolekcijama i evropskim muzejima. (...) Želeo bih da se za pet godina stvore uslovi za privremenu ili stalnu restituciju afričke kulturne baštine Africi.“ Predsednik Makron je tako uklonio jedan tabu. U julu 2016. tadašnji ministar spoljnih poslova Žan-Mark Ero, pozivajući se na neotuđivost baštine, oštro je odbio zahtev predsednika Benina Patrisa Talona da se vrate kraljevska umetnička dela „sakupljena“ tokom vojne ekspedicije generala Alfreda Amedea Dodsa u Dahomeju između 1892. i 1894, koja se čuvaju u Muzeju na keju Branli u Parizu.
„Trenutak potpunog oslobađanja od inhibicija“
Neposredno nakon govora, predsednik Makron zatražio je od Benedikt Savoa, profesorice istorije umetnosti na Tehničkom univerzitetu u Berlinu, i od Felvina Sara, profesora ekonomije na Univerzitetu Gaston-Berže u Senegalu, da izrade izveštaj. U novembru 2018, rezultati njihovog rada objavljeni su pod naslovom Restitucija afričke baštine.
Ovo dvoje naučnika uporedilo je stotine hiljada umetničkih predmeta koji se nalaze na Zapadu — od kojih je 88.000 u francuskim javnim kolekcijama — s nekoliko hiljada pobrojanih u muzejima Crnog kontinenta. Savoa i Sar smatraju da je period kolonizacije u Francuskoj predstavljao „trenutak potpunog oslobađanja od inhibicija u pogledu ’prisvajanja’ kulturne baštine njenih kolonija, svojevrsnu predmetnu bulimiju“.
Oni smatraju da se, usled odnosa dominacije karakterističnih za taj period, može tvrditi da „nije postojala saglasnost lokalnog življa prilikom iznošenja predmeta“ i smatraju da su akvizicije stečene „na silu, prevaru i u nepravednim uslovima“. Samim tim, oni se zalažu za restituciju dela opljačkanih tokom vojnih osvajanja, sakupljenih prilikom naučnih misija ili od strane službenika kolonijalne administracije. Takođe zahtevaju vraćanje nedozvoljeno stečenih dobara posle 1960. kroz ilegalnu trgovinu umetničkim delima. Kako bi se uklonile pravne prepreke, ovo dvoje naučnika predlaže izmene francuskog zakona o kulturnoj baštini koje bi se odnosile na načela neotuđivosti i nezastarevanja u vezi s kulturnim dobrima koja se nalaze u javnim kolekcijama.
Otkako mu je predat izveštaj, predsednik Makron se obavezao da će vratiti Beninu 26 umetnina, koje su jedan deo umetničkih dela potraživanih 2016: prestoli, statue, rezbarena vrata, relikvijari i regalije (simbolični atributi monarhije), koji su nekada pripadali dahomejskim kraljevima. Ovaj novi pravac naišao je na neprijateljstvo velikog broja kustosa. „Muzeji ne smeju biti taoci bolne kolonijalističke istorije“, izjavio je Stefan Marten, bivši predsednik Muzeja na keju Branli, dok je njegov kolega Žilijen Volper, kustos Kraljevskog muzeja centralne Afrike u Tervurenu, blizu Brisela, gde se nalazi jedna od najvećih evropskih kolekcija afričke umetnosti, zabrinut kakvu će štetu pretrpeti državne kolekcije.
Iako se izveštaj Savoa—Sar odnosi samo na državne ustanove, trgovci umetninama i privatni kolekcionari spremaju juriš. „Francuska je izgubila svoju nadmoć u Africi, pa sad predsednik nudi afričkim vlastima restituciju dobara kako bi sačuvao tržište od dolaska Kineza“, ljutito je izjavio Bernar Dilon, predsednik Kolektiva antikvara iz Sen Žermen de Prea, koji okuplja većinu stručnjaka za ovo tržište. On je potom upitao prisutne: „Ova dela pripadaju svetskoj kulturnoj baštini, i kome sad želite da ih vratite? Da li afričke vlade shvataju čuvanje kulturne baštine na isti način kao i mi? Ili će odmah steći pravo da ta ista dela prodaju?“ Najava restitucije nije mnogo uticala na obim prodaje, ali Režinald Gru se već brine zbog više ili manje dugoročnih posledica ovog pokreta na prodaju. Ovaj trgovac umetninama objašnjava da „bez kolekcionara, 99 odsto dela koja se nalaze u Evropi gotovo bi nestalo kao žrtva neznanja, termita i samokažnjavanja vernika iz svih tabora “. Istina je da su ljubitelji spasli ova dela, ali neki su, takođe, iskoristili krize, ratove ili glad kako bi, zahvaljujući posrednicima, prisvojili (…)
