U februaru 2019. godine u Alžiru je počeo hirak, mirni narodni protest, neočekivan koliko i masovan. Njegov prvi uspeh bila je ostavka predsednika Abdelaziza Buteflike, koji se, iako prikovan za postelju, ipak kandidovao za peti mandat. Godinu dana nakon ove revolucionarne pobune koja je još daleko od konačnog raspleta, jedna zbirka autorskih tekstova nudi konzistentnu analizu onoga što mnogi Alžirci nazivaju „drugim ratom za nezavisnost“. Zahtevajući istinsku demokratiju i uspostavljanje države oslobođene od vojnih činova, demonstranti su, kako objašnjava novinarka Asina Mešai, u stvari preuzeli sećanje na borbu protiv kolonijalizma i njene simbole. Knjiga opisuje poreklo pokreta čiji osnovni uzrok leži u lošem upravljanju zemljom koju podriva korupcija, dok vlast, podseća novinarka Žoze Garson, neguje samo „prezir prema narodu“. Uz bezbednosne službe iskusne u manipulaciji, režim je takođe mogao da računa na instrumentalizovanu pravdu, kao prenosnika represije koja se pojačala usled zatvaranja prouzrokovanog pandemijom. Omražen od velikog dela stanovništva, režim ipak vešto manevriše na međunarodnom nivou gde je pribavio značajnu podršku, uključujući i Francusku, naglašava Omar Bendera, ekonomista i bivši predsednik Alžirske narodne banke.
Za samo godinu dana hirak je vratio nadu čitavom društvu i obnovio delo alžirskih autora, umetnika i akademika, beleži časopis Mouvements. Časopis donosi tekst Abdalaha Benadude, radijskog autora u egzilu u SAD, neutešnog što je „propustio revoluciju iz 22. februara“, kao i izbor alžirskih protestnih pesama. Realnost ovog naroda suočenog sa bezakonjem i proizvoljnošću oslikana je u trileru Amida Lartana — tajna je ko stoji iza pseudonima — remek-delu koje savršeno opisuje Alžir iz doba građanskog rata 1990-ih godina, kao i uspon Rafika Halife, koji je od skromnog farmaceuta postao zlatni dečko koji se razmetao astronomskim svotama u Alžiru i u Francuskoj. Danas čami u zatvoru, kao i neki njegovi kumovi, bliski (…)
