Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

KOALICIJA SUMNJE, NOVI MASOVNI POKRET U SVETU

Ko se protivi nošenju maske?

U poslednjih nekoliko nedelja, građani velikog broja gradova u svetu, od Vankuvera do Brisela, preko Berlina, Madrida i Buenos Ajresa, bili su svedoci jednog istog fenomena: pojavljivanje manje-više masovnih protesta, organizovanih protiv strogih mera suzbijanja i sprečavanja COVID-19. Mnoge od ovih demonstracija stavljaju u centar svog nezadovoljstva nametanje od lokalnih i državnih vlasti upotrebe maske u javnom prostoru

Maska, tumačena kao simbol autoritarnosti vlade i kao sredstvo za društvenu kontrolu, ponekad čak i opisana kao „brnjica“ koja ograničava slobodu izražavanja građana, postala je označitelj novog globalnog osećaja nezadovoljstva izazvanog zvaničnim upravljanjem pandemijom. Ovi protesti izazvali su razne reakcije među analitičarima.

Zbog njihove često burleskne prirode, zbog ekscentričnosti nekih od demonstranata, kao i zbog uplitanja velikog broja protagonista sa ekstremnom antiglobalističkom desnicom, ove demonstracije su često prikazivane snishodljivim čak i podrugljivim tonom diskvalifikacije: radilo bi se jednostavno o zabludnim likovima koji zagovaraju najekstravagantnije teorije zavere i koji se ne upliću u demokratsku bitku. Ipak, čini se da ova kategorizacija ne obuhvata u potpunosti analizu ovog sve globalnijeg fenomena. Ismevanje ili omalovažavanje ovih protesta je rizično jer nas sprečava da shvatimo dinamiku koja stoji iza njihovog nastanka i time nam oduzima oruđe za anticipaciju nečega što može biti klica jednog šireg pokreta.

Današnja slika sveta

Poslednjih godina, navikli smo da analiziramo svet prema jednom relativno jasnom sociološkom modelu zasnovanom na rascepima koje izaziva globalizacija u industrijalizovanim državama. Posebno na Zapadu i pogotovo od Bregzita i trijumfa Donalda Trampa na američkim predsedničkim izborima, često se razmišlja na osnovu dinamike zasnovane na polarizaciji između onoga što Britanac Dejvid Gudhart naziva „ljudima odnekud“ i „ljudima od bilo kud“.

Ideja je jasna i danas prilično poznata: prva grupa bi bila sačinjena uglavnom od velike mase manje obrazovanih sektora, često stanovnika periurbanih ili ruralnih područja, koji su uglavnom beli i neprijateljski orijentisani prema multikulturalizmu, i koji su često identifikovani kao žrtve političke ekonomije globalizacije, kao u slučaju Brexiteers-a u Ujedinjenom Kraljevstvu ili „žutih prsluka“ u Francuskoj. Druga grupa bi bila sačinjena od urbanih sektora, sa višim obrazovanjem, češće bi bila multietnička, njeni pripadnici bi imali manju privrženost lokalnim identitetima i generalno bi bili identifikovani kao dobitnici globalizacije, kao u slučaju velikog dela „progresivnog“ biračkog tela u velikim severnoameričkim i evropskim gradovima.

Na osnovu ovog verovatno jednostavnog, ali izuzetno popularnog sociološkog pogleda, analitičari su izgradili bezbroj dijagnoza o slabosti liberalne demokratije u savremenom svetu. Po tom tumačenju podela između ova dva socijalna bloka je ono što hrani radikalizaciju i ugrožava konsenzus neophodan za pravilno funkcionisanje demokratije. U tom smislu, pojavljivanje radikalnih pokreta, na desnici kao i na levici, od Alt Right do anarhističkih grupacija koje se mešaju sa pokretom Black Lives Matter, činilo bi simptom krize globalnog društva. Osim toga, u svetu u kome dominiraju društvene mreže i prekomerna dostupnost informacija, ova radikalizacija bi bila odgovorna za ugrožavanje kvaliteta javne rasprave, jer dopušta i legitimiše političke stavove koji ne mare za naučne dokaze. Prema nekim analitičarima, poricanje klimatskih promena od strane ekstremne desnice i politička korektnost koju nameću progresivni krugovi su dakle dve strane jedne iste medalje: društvo u kome je vrednost istine iščezla zbog političke polarizacije.

Nove koalicije u vreme pandemije

Međutim, sa izbijanjem pandemije izazvane virusom (...)

Obim celog teksta : 1 653 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Jovana Papović & Agustin Kosovoski

AGUSTIN COSOVSCHI je doktorirao istoriju na univerzitetima u Argentini i Francuskoj, JOVANA PAPOVIĆ je doktorantkinja istorije i civilizacije na EHESS-u u Parizu.
PREVOD: Jovana Papović

Podeli ovaj tekst