Odlukom da za naslednika Džordža Buša mlađeg odaberu progresivnog crnca koji se protivi ratu u Iraku demokrate su tada pokazale da priželjkuju raskid sa prošlošću. Barak Obama je pak pokazao dozu opreza kada je 2008. godine za svog potpredsedničkog kandidata nominovao starog centristu Džozefa Bajdena. Predstojećeg novembra, Bajden je taj koji će nositi njihove boje. On, međutim, ne raspiruje plamen u srcima. Zato je zarad dobre političke postavke morao da za partnera u izbornoj trci odabere nekoga ko simbolizuje entuzijazam — ne u smislu političkog radikalizma, već „inkluzije“. Otuda i imenovanje Kamale Haris, ćerke imigranata, Jamajčanke i Indijca, udate za Jevreja.
Drskost se tu zaustavlja. Uostalom, senatorka Kalifornije je po svim drugim pitanjima konvencionalna i oportunistička političarka koju svi povezuju samo sa ozbiljnim ličnim ambicijama i besprekornim talentom za prikupljanje sredstava od milijardera. Po objavi njene nominacije cene su na Volstritu skočile, što je bio slučaj i u martu nakon što je Bajden pobedio Bernija Sandersa. Pretrpevši žestok poraz tokom preliminarne kampanje za kandidatkinju demokrata — bila je primorana da trku napusti krajem prošle godine, pre prvih izbora — ona sada sve duguje čoveku koji ju je izabrao i koga bi mogla da nasledi. Ide joj u prilog to što su im stavovi gotovo isti: Amerika je velika, Amerika je lepa, nekoliko reformi učiniće je još boljom; njene vrednosti nadahnjuju svet; njeni vojni savezi štite liberalnu demokratiju od tirana.
Bajden i Harisova nisu se obavezali na to da će ostvariti mnogo više u odnosu na rezultat Obaminih dvaju mandata. Makar se neće nepromišljeno pretvarati, nalik njegovom nastupu u izbornoj noći: „Moći ćemo da se setimo ovog dana i kažemo svojoj deci da je tada porast nivoa okeana počeo da se usporava, a planeta počela da se zaceljuje.“ Osam godina kasnije, kada je Obama ustupio mesto Donaldu Trampu, ta su deca odrasla bez usporavanja porasta nivoa okeana.
Koliko god od samog (…)
