Nijedan mejnstrim medij ne voli da prizna sopstvenu grešku. Njujork tajms (New York Times) izazvao je zato veliko iznenađenje kada je 7. juna objavio samokritični članak u kojem se štampa implicitno povezuje sa uspostavljanjem diktature u Boliviji u novembru 2019. godine.
Podsetimo se, bolivijski predsednički izbori održani su 20. oktobra 2019. godine. Te večeri je, prema preliminarnim rezultatima, a na osnovu obrađenih 83,8% podataka, odlazeći predsednik Evo Morales osvojio 45,7% glasova, a njegov protivkandidat Karlos Mesa 37,8%. Razlika manja od 10% vodi drugom krugu izbora. (Bolivijski ustav predviđa dva izborna kruga, osim u slučajevima kada kandidat osvoji više od 50% glasova ili više od 40% sa razlikom od najmanje 10%.)
Četiri dana kasnije, objava zvaničnih rezultata zapalila je naciju: gospodin Morales proglašen je pobednikom sa 47,08% glasova, nasuprot 36,51% za gospodina Mesu. Desna ruka Vašingtona u regionu. Organizacija američkih država OAD izražava zabrinutost: izvesne „nepravilnosti“ ukazuju da je vlada organizovala izbornu prevaru velikih razmera. Vrlo brzo su raznovrsne studije opovrgle optužbe te organizacije. Uspeh gospodina Moralesa između preliminarnih i konačnih rezultata nije neobičan: može se objasniti kasnim pristizanjem glasačkih listića iz udaljene regije Altiplano, koja većinski podržava odlazećeg predsednika. Međutim, OAD istrajava u svojoj optužbi bez ikakvih dokaza, a usijana opozicija izlazi na ulice. Međunarodna štampa osuđuje pokušaj prevare, za koju sada znamo da se nikada nije dogodila.
„Pouzdana“ vojska
Na radiju Frans inter (France Inter), čak i pre objavljivanja konačnih rezultata, Antoni Belanže mogući reizbor „diktatorskog šegrta“ Moralesa ironično naziva „čudom!“ (23. oktobar). U kolumnama Šarli ebdoa (Charlie Hebdo) Fabris Nikolino se ne opterećuje upotrebom potencijala, već tvrdi: „Zasigurno je bolivijska vlast odlučila da namešta rezultate“ (30. oktobar). Time se ovaj nedeljnik pozicionira uz Vašington post (Washington Post), korporativno glasilo meritokratske elite, prema kojem je bolivijski predsednik „odlučio da falsifikuje rezultate (...) kako bi sebi obezbedio pobedu u prvom krugu“ (11. novembar). Njujork tajms (New York Times) takođe je glasanje nazvao „lažnim“ 9. decembra, sugerišući prethodno da je gospodin Morales „pribegao lažima, manipulacijama i falsifikovanju da bi osigurao svoju pobedu“ (5. decembar).
Sa svoje strane, francuski Mond (Le Monde) opredeljuje se za silogizam zasnovan na dvema pretpostavkama kojima, navodno, nije potrebna nikakva provera. Pretpostavka 1: gospodin Morales pravi autoritarni zaokret. Pretpostavka 2: autoritarni lideri kontrolišu izborne komisije svojih zemalja. Zaključak: ako gospodin Morales bude proglašen pobednikom, znači da je varao. U kolumnama ovog dnevnika konstatacija „gospodin Morales je pobedio na predsedničkim izborima“ dobija formu: gospodin Morales se „samoproglasio pobednikom“ (14. novembar).
Pod pritiskom opozicije — naročito ekstremne desnice iz regije Santa Kruz — i štampe, izveštaj OAD pogoršava ulične proteste: izbija nasilje, policija se buni. Ubrzo potom, u uverenju da je gospodin Morales organizator velike prevare, glavni sindikalni savez zemlje, Bolivijska radnička centrala (Central Obrera Boliviana, COB), pušta predsednika niz vodu. Tada vojni general Vilijams Kaliman saziva televizijsku konferenciju na kojoj objavljuje: „Tražimo od predsednika da se odrekne svog predsedničkog mandata, čime će se vratiti mir i održati stabilnost za dobrobit Bolivije.“ Senatorka drugog ranga, gospođa Đanin Anjes, u tom trenutku se samoproglasila predsednicom, bez kvoruma u parlamentu. Momenat je ovekovečen fotografijom na kojoj ona navlači predsedničku lentu uz pomoć jednog visokog zvaničnika.
U medijima kaki uniforma generala Kalimana očigledno izaziva manje straha od one bivšeg bolivijskog predsednika Uga Čaveza (1999—2013). U Francuskoj, štampa objašnjava da je gospodin Morales „podneo ostavku“ nakon „tri nedelje protesta“ (Mond, 10. novembar), pod „pritiskom ulice“ (Mediapart, 12. novembar) ili „narodne pobune“ (Frans inter, 13. novembar). Prema radiju Frans info, svrgavanje predsednika je „svuda na ulicama La Paza“ dočekano „sa slavljem, pesmama, suzama radosnicama...“. Homogenost francuske medijske priče možda nije nepovezana sa činjenicom da su dopisnici Međunarodnog francuskog radija (RFI), Mediaparta, Figaroa, televizijske mreže Frans 24 i radija Frans kultura zapravo oličeni u jednoj jedinoj osobi — Alis Kampenjol, koja oduševljenje u lepim kvartovima generalizuje na čitav glavni grad (…)
