U vreme dok je 1994. godine „Huavej“ i dalje bio tek mali dobavljač telefonskih centrala, njegov osnivač Žen Džengfej održao je sastanak s tadašnjim kineskim predsednikom Đang Ceminom. Nekadašnji vojni inženjer koji se okrenuo potrošačkim elektronskim uređajima, zaigrao je na patriotsku kartu: „Telekomunikacije su pitanje nacionalne bezbednosti. Nacija koja nema svoju opremu na ovom polju, kao da nema vojsku.“ Ovo mudro pravilo s vremenom su usvojile i druge zemlje, sa Sjedinjenim Državama na čelu. Ironija istorije je to što danas upravo one „Huavej“ i njegovo držanje 5G tehnologije vide kao pretnju svojoj nacionalnoj bezbednosti.
Ova kompanija, koja se nalazi u vlasništvu zaposlenih, ističe se po netipičnom sistemu rotacionog upravljanja, preziru prema javnim tenderima — koje je Žen smatrao „pohlepnim“ — kultu maoističkih vrednosti i privrženosti ideji da će nacionalne inovacije razbiti kinesku zavisnost od „imperijalističkih“ stranih kompanija. Grupa sada upravlja mrežama u 170 zemalja i zapošljava više od 194.000 ljudi. Od 2009. godine jedan je od ključnih igrača u razvoju 5G mreže, kako u industriji, tako i u raznim međunarodnim telima za standardizaciju.
U leto 2020. godine „Huavej“ je pretekao „Samsung“ i postao vodeći svetski proizvođač pametnih telefona. Njegova podružnica „HajSilikon“, koja se smatra jednom od najinovativnijih kineskih kompanija, dizajnirala je Kirin čip koji pokreće neke od najnaprednijih aplikacija za veštačku inteligenciju na tržištu.
Ovaj izuzetan uspeh može se delimično objasniti nepokolebljivom posvećenošću istraživanju i razvoju, za koje ova kompanija izdvaja preko 10% svoje godišnje dobiti, što je 2019. iznosilo preko 15 milijardi dolara — uz očekivanih 20 milijardi dolara 2020. godine — što je više i od „Epla“ i od „Majkrosofta“. Poređenja radi, 2018. godine čitav nemački automobilski sektor uložio je oko 30 milijardi dolara u istraživanje i razvoj.
Osim ovih brojeva, „Huavej“ visoko drži barjak za celo kinesko društvo kao redak primer kompanije koja je počela na dnu lanca, sa rudimentarnim i ultra-standardizovanim proizvodima, a sada drži lekcije „Eplu“ i „Samsungu“. Njegova putanja ilustruje velike aspiracije vlade u pogledu tehnološkog sektora. Kina je dugo bila ograničena na ulogu montažnog pogona za inostrane proizvode, na šta na ponižavajući način podseća ispis na poleđini svih „Eplovih“ uređaja: „Dizajnirano u Kaliforniji, sklopljeno u Kini.“ Sudbina „Huaveja“ ukazuje na to da bi nova era mogla da započne pod sloganom: „Dizajnirano u Kini, sklopljeno u Vijetnamu.“
Budu li i druge kineske kompanije sledile ovaj primer, američka dominacija globalnom privredom mogla bi biti ozbiljno narušena. Iako su u prošlosti privrede zemalja čvrsto usidrenih u sferi američkog uticaja svedočile velikim probojima — Nemačka, Japan, azijski „tigrovi“ — taj proces je manje-više bio pod kontrolom Vašingtona. Amerikanci su početak 21. veka dočekali besni, svedočeći kako se Kina sopstvenim snagama podiže prema vrhu i sledi sopstvene geopolitičke ciljeve, dok oni sami kao da su zadremali za volanom.
U tom pogledu, ulozi trenutne rasprave o 5G mreži daleko prevazilaze pitanje kineske dominacije nad ovim standardom telefonije. Od tehnologije 5G se očekuje da omogući veće brzine povezivanja na većem broju uređaja koji su i sami povezani sa serverima i međusobno, dok procese obrade podataka približavaju svom izvoru, odnosno krajnjem korisniku. Međutim, usled pompe koja ovu mrežu prati gube se iz vida mnoge prepreke koje stoje na putu njene industrijske primene. Za većinu korisnika uticaj 5G mreže biće ograničen na povećanje brzine preuzimanja podataka i, eventualno, dugo najavljivani prodor Interneta stvari.
Vojska povezanih tostera
Naravno, nadogradnja mreža i uređaja iziskuje ogromna ulaganja, a bitka za osvajanje tržišta u punom je jeku. Ipak, „Huavej“ i 5G samo su vrh ledenog brega. U pozadini stoji daleko veća privredna i geopolitička konfrontacija u kojoj Kinezi pokušavaju da steknu prednost nad Amerikancima. Amerikanci su se uznemirili zbog 5G mreže jer sami nemaju koga da pošalju na taj front. Evropa je kudikamo mirnija jer se u njoj nalaze dva proizvođača opreme — „Nokija“ i „Erikson“.
Ofanziva Vašingtona protiv kineske visoke tehnologije pogađa širok spektar kompanija, od državnog proizvođača opreme ZTE (takođe veoma aktivnog na polju 5G mreže) do „ViČeta“, „TikToka“ i mnogih drugih manje poznatih preduzeća. „Huavej“ je, ipak, nesumnjivo glavna meta, jer u očima Bele kuće otelovljuje suštinu beskrupulozne Kine, čije zločine SAD i dalje osuđuju i sankcionišu — u Hongkongu, Sinkjangu, Južnom kineskom moru itd., do te mere da Donald Tramp ovu kompaniju naziva jednim od svojih omiljenih nadimaka: „Spajvej“ („the Spyway“ je igra reči koja u bukvalnom prevodu znači „špijunski put“ — prim. prev.).
Iz perspektive Ovalne sobe, „Huavej“ je simbol svih onih niskih udaraca koji se pogrešno tumače kao zasluženi poslovni uspeh. Oni krše prava intelektualne svojine, tiranski se ophode prema partnerima i koriste izdašnu državnu pomoć da bi obarali cene i slamali konkurenciju. Izgrađujući telekomunikacione mreže u zemljama Juga, zarobljavaju ih u odnosu duboke zavisnosti, i na taj način učestvuju u pekinškoj „dužničkoj diplomatiji“, primenjenoj kroz projekat novih puteva svile. Što je još opasnije, „Huavej“ svoje proizvode navodno oprema backdoor-ovima kako bi kineskom režimu omogućio širenje nadzornih aktivnosti. Najmaštovitiji među klevetnicima tvrde da će ova grupa uskoro moći da naše frižidere i tostere povezane u 5G mrežu okrene protiv nas.
U prilog ovim kritikama često se navodi Nacionalni obaveštajni zakon donet 2017. godine u Pekingu, koji od kompanija (i građana) zahteva saradnju sa vlastima u pružanju informacija na njihov zahtev. Još jedan razlog za zabrinutost predstavlja ubrzanje „civilno-vojne fuzije“, napora u pravcu podmazivanja odnosa između tehnološkog sektora i vojske, inspirisanog američkim primerom. „Huavej“, sa svoje strane, kategorički negira optužbe za špijunažu, ističući da kineska vlada ne bi rizikovala da uništi svoj međunarodni ugled.
Kao i obično, navodi Trampove administracije zasnivaju se na malo ili nimalo dokaza. To ih, doduše, nije sprečilo u pokušaju da okupe nekoliko prijateljskih zemalja za svoj krstaški pohod, uključujući Ujedinjeno Kraljevstvo, Francusku, Italiju i mnoge zemlje Istočne Evrope, „podstaknute“ da isključe „Huavej“ iz svojih 5G projekata — što je ozbiljan eufemizam, imajući u vidu snažne ekonomske i diplomatske pritiske koje je Stejt department vršio kroz svoje ambasade. Isti scenario primenjen je i na drugim kontinentima.
Nakon intenzivnog lobiranja državnog sekretara Majkla Pompea, čileanska vlada bila je primorana da povuče „Huavej“ iz svog projekta prekookeanskog podmorskog kabla. U Indiji, u kojoj je „Huavej“ veoma prisutan, premijer Narendra Modi dvoumi se oko angažovanja kineskog proizvođača opreme, u znak odmazde nad Pekingom nakon nasilnih pograničnih sukoba. Iako i dalje nije najavljena zvanična zabrana, Nju Delhi navodno razmatra angažman nacionalne kompanije „Rilajans industris“.
Ujedinjeno Kraljevstvo, iako donekle utrnulo u ovo doba Bregzita, u julu je zadalo veliki udarac „Huaveju“, zahtevajući od mobilnih operatera da do 2027. godine iz svojih mreža uklone svu njihovu postojeću opremu. Ova odluka iznenadila je mnoge, s obzirom na to da je ta zemlja ključan faktor u evropskoj strategiji grupe, a sam London služi kao njeno regionalno sedište. Pored toga, „Huavej“ je 2010. godine, u saradnji sa britanskim obaveštajnim službama, u Ujedinjenom Kraljevstvu otvorio i Centar za procenu sajber bezbednosti (HCSEC) kako bi analizirao i ispravio bezbednosne propuste identifikovane u svojim mrežama. Ovi dobri odnosi, ipak, nisu predstavljali dovoljno bitan faktor usled zastrašivanja iz Vašingtona i kritika iz redova Konzervativne stranke, koja je formirala antikinesku parlamentarnu grupu — što je, kako se čini, poslednji modni krik.
Evropska unija, sa svoje strane, nije uspela da definiše zajedničku politiku u vezi sa 5G mrežom, uglavnom zato što se tom pitanju pristupilo iz perspektive nacionalne bezbednosti, oblasti u kojoj države članice imaju suverenitet. Pametnije bi bilo pristupiti iz ugla industrijske politike i međunarodnih odnosa. Tako bi mogao da se stvori jedan evropski 5G gigant, naslednik „Nokije“ i „Eriksona“, koji bi se izdašno subvencionisao u misiji da odgovori na napore „Huaveja“ u oblasti istraživanja i razvoja. Nema velikih izgleda da se stvari kreću u tom pravcu, pa i uprkos tome što je Evropska komisija pod pritiskom Francuza i Nemaca nedavno pokazala želju da digne ruke od svoje omiljene teme — konkurentnosti — kako bi se pozabavila geo-ekonomskim kontekstom.
Nemačka, jedina velika evropska zemlja koja i dalje nije objavila svoj (…)
