Radi li se isključivo o posledici zapaljive političke klime? U svakom slučaju, gotovo niko više ne smatra da će obe strane prihvatiti rezultat predsedničkih izbora. Šta god da se desi u utorak 3. novembra ove godine, brojne demokrate pripisaće svoj eventualni poraz Rusiji, ili Kini, ili, u razumnijoj varijanti, zabrani glasanja zatvorenicima koju određeni republikanski guverneri, poput floridanskog, sprovode i nad onima — često siromašnim, te pripadnicima crnačke ili hispanoameričke manjine, dakle, očekivanim glasačima Demokratske partije — koji su odavno odslužili svoje kazne. Što se tiče Trampa, on je ubeđen: on ne može izgubiti osim u slučaju prevare („jedini način na koji će nas pobediti su namešteni izbori“, izjavio je 24. avgusta). Jer, prema njegovom mišljenju, već postoji sredstvo koje bi tu prevaru omogućilo: dopisno glasanje, čiji obuhvat, zahvaljujući koronavirusu, preti da se uvišestruči.
U SAD, svaka savezna država propisuje brojna pravila u vezi sa izborima, uključujući pravo glasača da glasaju na određeni način do određenog datuma. U Pensilvaniji, državi u kojoj rezultat gotovo nikada nije izvestan (swing state), dopisni listić može se zahtevati do 27. oktobra, a on mora pristići na odgovarajuće glasačko mesto do 20 časova u utorak, na dan izbora. To je izrazito kratak vremenski prozor, naročito ako pošta ne bude radila kako treba. U Minesoti, glasači mogu da zahtevaju dopisni listić do jedan dan pred izbore; na drugim mestima stvari su drugačije, a pravila se mogu dalje menjati između danas i 3. novembra... Dakle, rizik od zagušenja u slučaju izbora na državnom nivou je ogroman, naročito budući da sumnja već truje atmosferu. Svi se sećaju beskrajnog prebrajanja glasačkih listića na Floridi posle predsedničkih izbora u novembru 2000. godine, na kojima je na vlast došao Džordž Buš Mlađi.
Unapred gledano, politička računica je jednostavna i savršeno objašnjava strategiju širenja sumnje trenutnog predsednika: 58% Amerikanaca i Amerikanki koji (…)
