Afrički kontinent raspolaže novim sredstvima koja mu daju mogućnost da sudi masovnom zločinima zasnovanim na principima međunarodnog prava. Senegalski magistrat Sulejman Teliko, istražni sudija Afričkih izvanrednih komora (CAE) koji je između 2012. i 2017. u Dakaru vodio suđenje bivšem predsedniku Čada Hisenu Habreu, prenosi svoja iskustva u preciznom delu punom anegdota. Stvaranje ovog pravosudnog organa — koji je sačinjen od više komora, što objašnjava njegovo ime — označilo je „preokret u evoluciji međunarodnog krivičnog prava“. Prvi put radi se o tome da je jedna regionalna organizacija, Afrička unija, osnovala specijalni tribunal za međunarodne zločine počinjene na kontinentu. Po okončanju kompleksnog procesa koji se odvijao od 2000. do 2016. godine, Habre je osuđen na doživotnu kaznu zatvora za zločine protiv čovečnosti, ratne zločine i zločine mučenja koje je počinio dok je vladao Čadom između 1982. i 1990. godine.
Ceo proces bio je izuzetan po ozbiljnosti zločina, broju žrtava (hiljade) i podnosilaca tužbi (više stotina), kao i po problemu jurisdikcije koji se javio: CAE su uspostavljene na osnovu sporazuma između Afričke unije i jedne od njenih država članica, Senegala, gde se skrivao bivši predsednik Čada. Autor piše da je sprovođenje procedure nailazilo na brojne prepreke, poput primene već postojećeg sporazuma o pravosudnoj saradnji između Senegala i Čada. CAE se vode principom „univerzalne jurisdikcije“ koji ovlašćuje bilo koju državu da privede pravdi lice koje je izvršilo zločine protiv čovečnosti, dok optuženi nema pravo da se poziva na svoje državljanstvo niti da tvrdi da su sporna dela počinjena u inostranstvu. Iako je Habre osuđen, ovaj slučaj ostaje vanserijski, što je navelo Telikoa da istakne: „kroz zajednički rad na osnaživanju nacionalnih pravosudnih sistema, poboljšanju pravosudne saradnje među državama, uspostavljanje stalnog krivičnog sudskog organa i prilagođavanje saradnje sa MKS-om [Međunarodnim krivičnim sudom] moći ćemo (…)
