Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

5G, trka do čega?

„Kako bi Evropska unija nastavila da učestvuje u trci, bez oklevanja sam pokrenuo inicijativu da se ubrzaju i pospeše naši pokušaji da u Evropi razvijemo 6G.“ Šta je, dakle, prioritet za Tjerija Bretona, bivšeg vlasnika Frans telekoma, koji je jedva uspeo da bude postavljen na mesto evropskog komesara za unutrašnje tržište? Ne socijalna politika, niti fiskalno usaglašavanje, ta velika obećanja poslednjih trideset godina koja, očigledno, mogu još malo da pričekaju. Šta je najhitnije za narode i njihovu budućnost? 6G. 5G još nije stigao, 40% teritorije Francuske nije pokriveno ni 4G mrežom, Bisi-Bisiel — poštanski broj 80135, na Somi — i stotine drugih mesta još uvek imaju isključivo 0G, ali jajoglavci u Briselu, odlučno okrenuti ka budućnosti, pripremaju 6G. A zbog čega? Da bi „ubrzali“, da bi „nastavili da učestvuju u trci“.

Ista stvar mogla se čuti u Narodnoj skupštini iz usta Agnes Panije-Rinaše, državne sekretarke za privredu, 30. juna ove godine: „Trka postoji, a Francuska rizikuje da počne da zaostaje. Kao i Švedska, Finska, Nemačka, SAD, Kina, Koreja ili Novi Zeland, i mi ćemo raspisati tendere za 5G, tehnologiju koja se pokazuje ključnom za kompetitivnost država. To radimo za državu, to radimo za našu privredu, to radimo za Francuze. Obratimo pažnju i nemojmo kasniti u odnosu na ostale takmičare...“

Međutim, šta je cilj ove „trke“? Sreća? Kolektivna dobrobit?

Dve hiljade osamnaeste godine, Sebastijan Sorijano, direktor Regulatorne uprave za elektronsku telekomunikaciju, poštu i distribuciju štampe (Arcep), pandur za telekom, već je presekao: „Kasniti sa 5G ne dolazi u obzir.“ Bio je nešto neodređeniji u vezi sa ciljevima u svom obraćanju Senatu (1. jul 2020): „Čemu će služiti 5G? Dame i gospodo, ja to ne mogu da znam, jer će društvo odlučiti o tome kako će se on koristiti.“ Advokatska firma Gartner, specijalizovana za nove tehnologije, ponudila je nešto jasniju ideju: „Kamere za video-nadzor predstavljaju 70% objekata priključenih na 5G mrežu u 2020. godini.“ Ovo je sigurno oduševilo Kristofa Kastanea, koji je, dok je služio kao ministar unutrašnjih poslova, izjavio: „Mi živimo u svetskom digitalnom zatvoru.“ Eto šta će dodatno ojačati njegove rešetke.

„Naš projekat tiče se povezivanja svih predmeta u kući“, najavila je pre deset godina francuska robotička kompanija Viole. „Danas se može prebrojati u proseku šest hiljada predmeta u jednom domaćinstvu, od čega su samo tri — telefon, računar i televizor — povezani. Ostaje još 5997.“ Već postoje „samošnirajuće patike“ (koje koriste „motorizovani sistem Electro Adaptive Reactive Lacing“), „samoprilagodljivi grudnjak“ (koji se sam otkopčava), „viljuška protiv gojaznosti“ (sa Slow Control opcijom koja „diskretno vibrira“ ako prebrzo žderete), „konektovani otvarač za flaše“ (kako biste „delili svoj doživljaj sa drugim povezanim prijateljima“), a ne zaboravimo ni flašu za vodu koja vas podseća da treba da pijete, narukvicu koja vam daje elektrošok u slučaju da kasnite, četku za kosu koja vam predlaže L’Orealove proizvode, prsten za penis koji meri vaše seksualne podvige, itd. Ovo je samo početak: sutra će „pametna kuća“ (smart home) postati norma.

Isto važi i za „pametni grad“ (smart city) i, naposletku, za „pametni svet“: „Sva vozila, uređaji, mašine i oprema sadržaće prijemnike koji će povezivati (...)

Obim celog teksta : 1 678 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Siril Pokreo & Fransoa Rufan

su, redom, narodni poslanik i urednik časopisa Fakir.
PREVOD: Pavle Ilić

Podeli ovaj tekst