Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

KAKO KOVID-19 PREOBLIKUJE EKONOMIJU

Jedna pandemija, dva scenarija budućnosti

Skoro godinu dana od izbijanja kovida-19, svet je bespomoćan pred pandemijom. Preduzete mere zaštite izazvale su, štaviše, trostruku krizu: ekonomsku, političku i građansku. Sve su izraženija dva glavna trenda — trijumf digitalnih industrija i povratak države na kormilo kapitalizma. Reč je o dva komplementarna procesa

Ekonomisti se retko interesuju za procese kojima se uspostavljaju pravila igre, institucije i organizacije, čija međusobna povezanost obezbeđuje istrajnost jednog društveno-ekonomskog sistema. Njihovo nerazumevanje duge ekonomske depresije koja je nastupila nakon sloma sovjetskog režima u Rusiji svedoči o ovom propustu. Međutim, kada se sve uzme u obzir, slično pitanje se postavlja u momentu kada ekonomije izlaze iz kome u koju su upale u pokušaju suzbijanja pandemije kovida-19: kako ponovo uspostaviti funkcionalan ekonomski sistem od naizgled nepovezanih komponenata?

Nespremni da se osvrnu na istoriju, svako nudi normativni pristup shodno svojim doktrinarnim ili ideološkim preferencijama. Da bi se olakšao oporavak, treba ukinuti poreze na proizvodnju, tvrde organizacije poslodavaca. Moramo vratiti porez na bogatstvo, uspostaviti prelazni ili čak trajni porez na visoke prihode i krenuti ka većoj socijalnoj pravdi, smatraju istraživači i levičarski pokreti. Treći predlažu „da se krene od nule“: da se konačno ozbiljno shvati pretnja ekološkim kolapsom i uspori degradacija, što se pokazalo mogućim u periodima ograničavanja kretanja stanovništva.

Preduslov je poznavanje nasleđa protekle dve decenije. Pandemija se pojavila u vreme obeleženo teškim izlaskom iz krize iz 2008. godine, koja nije rezultirala strožim nadzorom nad finansijama. Naprotiv, kriza je dovela do održavanja kamatnih stopa gotovo na nuli kako bi se podstakle ekonomske aktivnosti, izvor finansijskih špekulacija — u ovom slučaju vezanih za naftu i sirovine — u društvima u kojima dominiraju finansije. Rastući prihodi od kapitala i istovremena neizvesnost zaposlenja neprestano produbljuju društvene nejednakosti. Početkom 2020. godine političari nisu mogli ni da zamisle da bi virus mogao da zaustavi ovu moćnu dinamiku.

Radikalna neizvesnost

Svakako su stručnjaci za javno zdravlje, na osnovu posmatranja teškog akutnog respiratornog sindroma (SARS) i virusa H1N1, zaključili da su neophodne pripreme za nove epidemije, čija se verovatnoća povećavala sa međunarodnom mobilnošću. Poruka je primljena u Aziji, ali ne i u Sjedinjenim Državama, niti u Evropi. Daleko od toga. Vlade su generalno nastojale da ograniče rast troškova za zdravstvo, čak i kada je to značilo nedovoljno ulaganje u osnovnu opremu za borbu protiv epidemija. Na opšte zaprepašćenje, brzo napredovanje infekcije zahtevalo je radikalnu meru — zatvaranje stanovništva — zato što nije bilo ni plana ni pripremljenih sredstava za efikasniju strategiju koja bi uključivala testiranje, praćenje i izolaciju zaraženih. Ovo objašnjava nejednaku smrtnost usled pandemije među glavnim zonama svetske ekonomije, ali i među geografski bliskim zemljama (u Francuskoj i Nemačkoj, na primer).

Odluke mnogih vlada da prioritet daju zaštiti ljudskih života, a ne normalizaciji ekonomije, preokreću tradicionalnu hijerarhiju uspostavljenu prethodnim programima liberalizacije, koja je oslabila zdravstveni sistem. Ova snažna i iznenadna promena uslovila je niz brzih prilagođavanja u svim sferama društva: nastupila je panika na berzi, kolaps cene nafte, zaustavljanje kredita, smanjenje potrošnje, kolebljivost deviznih kurseva, napuštanje budžetske ortodoksije, itd.

Izbijanje koronavirusa isprva je iznenadilo i same aktere i komentatore, koji nisu mogli da pronađu reči da opišu situaciju s kojom su se suočili. Nakon rata protiv terorizma, da li je imalo smisla objaviti rat jednom virusu? Da li je bilo ispravno okarakterisati kao „recesiju“ ono što je zapravo bilo posledica političke i administrativne odluke da se zaustave sve aktivnosti koje nisu neophodne u borbi protiv pandemije i u svakodnevnom životu?

Medicinski laici i politički lideri mogli su da veruju da će napredak u biologiji omogućiti brzu kontrolu nad kovidom-19. Zanemarivana su upozorenja virusologa da ne postoji tipičan virus, da se karakteristike svakog od njih moraju otkrivati tokom širenja. Suočene sa radikalnom neizvesnošću, vlasti su morale da donose dalekosežne odluke. Kako doneti odluku danas kada ste svesni da još ne znate ono što ćete znati preksutra — a možda je već prekasno?! Zbogom racionalnim ekonomskim kalkulacijama! Rezultat je bilo opšte oponašanje, u (...)

Obim celog teksta : 2 024 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Rober Buaje

je ekonomista. Autor je dela Les Capitalismes à l’épreuve de la pandémie, La Découverte, Pariz, 2020, kojim je ovaj tekst inspirisan.
PREVOD: Milisava Petković

Podeli ovaj tekst