Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

GLAVNI GRAD RUSIJE ŽELI DA OSAVREMENI IMIDŽ

Moskva sanja da će postati „svetski grad“

Glavni grad Rusije već deset godina pažljivo neguje sliku koju odašilje u svet. Gradska vlast Moskve, izveštena u najnovijim taktikama urbanog marketinga, želi da, kao i druge svetske metropole, privuče investitore i kadrove međunarodnih korporacija. Međutim, njena politika ne uspeva da sakrije to da je Kremlj povratio kontrolu nad glavnim gradom u svrhu povećavanja regionalne nejednakosti

Pod zidinama Kremlja, na mostu preko reke Moskve u novom parku Zarjadje, tiskaju se turisti — ruski i inostrani — naoružani selfi stikovima. Sintetišući celokupnu rusku floru, ovaj park uključuje pejzaže koji asociraju na stepe, tundre, šume i močvare. U njemu su smešteni i ledena pećina, arheološki muzej, vrhunski restorani, multimedijalni kompleks u kome se organizuju projekcije filmova i izložbe, koncertna hala sa 1.600 mesta i otvoreni amfiteatar sličnog kapaciteta u kom se, od kad je park otvoren — 9. septembra 2017. godine, odvijaju najprestižniji međunarodni događaji u gradu. Park Zarjadje, ponos gradskih planera, od 2018. godine nalazi se na spisku najlepših svetskih destinacija američkog časopisa Tajm.

Zarjadje, prvi veliki moskovski park izgrađen u poslednjih pedeset godina, deo je poduhvata ulepšavanja i podizanja vrednosti ruskog glavnog grada u očima sveta, plana koji već desetak godina sprovodi gradonačelnik Sergej Sobjanjin. Nakon što je 2010. godine došao na poziciju, ovaj bivši federalni zvaničnik i dugogodišnji pristalica predsednika Vladimira Putina, odlučio je da osavremeni imidž Moskve kako bi popravio njen skor u svetskom takmičenju velikih gradova. Drugim rečima, ona treba da postane konkurencija Njujorku, Londonu, Tokiju ili Parizu i stekne oznaku „globalnog grada“, prema konceptu koji je popularizovala američka sociološkinja i ekonomistkinja Saskija Sasen; ona je takođe bila deo žirija pri odabiru arhitekte za pomenuti park.

U ekonomiji zavisnoj od veoma nestabilne cene energenata, Moskva treba da postane globalni pol finansijske stabilnosti i inovacija. Rusija, a nadasve moskovska metropola, njena privilegovana destinacija za strane investicije, nastoji da preusmeri međunarodne ekonomske i finansijske tokove i udomi sedišta i filijale međunarodnih korporacija razvojem svoje kulturne ponude, kao i turizma.

Izgradnja narativa metropole

Da bi se to dogodilo, neophodno je ispuniti brojne uslove. Pored poštovanja privatnog vlasništva, povoljne poreske politike, državne birokratije koja im se ne meša previše u posao i prestižne adrese, međunarodne korporacije traže i privlačno urbano okruženje, te kvalitetnu javnu infrastrukturu za svoj menadžerski kadar. Menadžeri se smatraju delom famozne „kreativne klase“ — pokretača moderne privrede — koja uključuje i profesije u nauci, inženjerstvu, umetnosti, medijima, obrazovanju, zdravstvu i pravosuđu. Tvorac ovog koncepta Ričard Florida često je u Moskvi. Dve hiljade osamnaeste godine on je bio počasni gost Moskau urban foruma (MUF). Ovaj veliki festival posvećen urbanim pitanjima svake godine okuplja publiku od više hiljada ljudi, kao i stotine učesnika i učesnica — funkcionere, ekonomiste, urbaniste — iz pedesetak država. Od 2017. godine on se održava... u parku Zarjadje.

Kompanija Mosinjproekt, koorganizator ovog događaja i „graditeljska ruka“ grada u čijem se potpunom vlasništvu nalazi, od 2018. godine koristi usluge vrhunskog promotera (za koje mesečno plaća 10.000 evra). U pitanju je Moris Liroj, sadašnji zamenik direktora preduzeća. Ovaj nekadašnji poslanik iz Loara i Šera i ministar za urbana pitanja u trećoj vladi Fransoa Fijona (2010—2012), kada je bio zadužen za Pariz i okolinu, sada upravlja Mosinjproektovim velikim međunarodnim projektima. Poznat je po tome što je kumovao programu saradnje koji su 4. jula 2019. godine potpisali Sobjanjin i predsednik Metropole Pariza i okoline Patrik Olije. Ovaj sporazum omogućio je brojnim francuskim kompanijama, uključujući Francusku elektroprivredu (EDF) i Suec da se pozicioniraju u Moskvi. MUF je jedinstvena prilika za gradske vlasti da pred očima međunarodnih rukovodilaca i investitora promovišu rezultate svoje urbane politike.

Tako Moskvu sada krase slogani ispisani slovima visine jednog metra na koje se može naleteti širom centra grada, kao i šareni i kitnjasti logoi. Vaj-faj je dostupan svugde; grafička rešenja za grad razvijaju se u saradnji sa stanovništvom uz pomoć aplikacija za pametne telefone. U metro vozovima i stanicama na ekranima se emituje program javne televizije Moskva 24 na kome se snimci brazilskih navijača kako žongliraju na Crvenom trgu tokom Svetskog prvenstva u fudbalu 2018. godine smenjuju sa prikazima gradonačelnika kako otvara najrazličitije ustanove i infrastrukturne elemente — parkove, metro stanice, puteve, bolnice — čak i čitava naselja na periferiji. Jer, nije dovoljno graditi — o izgrađenom se mora obaveštavati i tako graditi narativ metropole: grada u pokretu, uključenog u velike globalne tokove.

Sobjanjin želi da okrene novi list nakon vremena Jurija Luškova, moskovskog gradonačelnika između 1992. i 2010. godine, na sva usta kritikujući bilans svog prethodnika. U kolektivnom pamćenju, potonji se vezuje za ogroman porast broja stanovnika Moskve. U suštini, od sredine devedesetih investitori su lako dobijali građevinske dozvole. Od 8.280 stanovnika po kvadratnom kilometru 1989. godine, gustina naseljenosti u gradu popela se na 10.681 2010. godine, što je više u odnosu na francuski departman O-d-Sen (9.164 stanovnika po kvadratnom kilometru 2017. godine), uprkos brojnim parkovima i šumama koji se nalaze unutar granica grada. Moskva koja pulsira u ritmu pneumatskih čekića još uvek se nosi sa lošom reputacijom koju je stekla u prvoj polovini devedesetih kada se stopa ubistava na njenoj teritoriji učetvorostručila. Uz to, čak i nakon što su kriminalne bande prestale da se puškaraju po ulicama usred bela dana, ovaj grad redovno su potresali korupcijski skandali.

Sam Luškov otelotvorenje je sukoba interesa. Njegova supruga Jelena Baturina, kojom se oženio neposredno nakon što je nominovan za mesto gradonačelnika, 1991. godine, postala je vlasnica građevinskog giganta Inteka. Ona se toliko obogatila dok joj je muž bio na poziciji da je stekla titulu prve ruske milijarderke. Njih dvoje takođe su pokrenuli velike projekte vezane za istorijsko nasleđe, arhitektonski između pastiša i modernizma, sa ciljem da izbrišu sovjetski pečat sa grada povratkom na njegovu predrevolucionarnu tradiciju. Obnovljeni Hram Hrista Spasitelja, koji su 1931. godine dinamitom srušile komunističke vlasti, građen od 1995. do 2000. godine, kao i spomenik Petru Velikom podignut 1997. godine koji cara prikazuje na ogromnom bronzanom jedrenjaku, svedočanstva su upitnog ukusa koji je vladao tokom ove epohe.

Međutim, jedan od centralnih aspekata Luškovljeve politike bilo je prebacivanje grada na tržišnu ekonomiju. Za vreme njegovog mandata došlo je do eksplozije privatnih prodavnica i kancelarija, koje (...)

Obim celog teksta : 3 075 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Vladimir Pavlocki

je doktorand geografije na Francuskom institutu za geopolitiku (Univerzitet Pariz-VIII).
PREVOD: Pavle Ilić

Podeli ovaj tekst