Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

OD MEĐUETNIČKOG DO GEOPOLITIČKOG KONFLIKTA

Sukob u Nagorno-Karabahu

U Nagorno-Karabahu desila se nova vojna eskalacija. Sukob oko ove samoproglašene republike, smeštene u zvaničnim granicama Azerbejdžana, a podržane od Jermenije, ugrozio je stabilnost Kavkaza. Sporazum o prekidu rata postignut je nakon što su dva primirja dogovorena pod okriljem Moskve propala. Međutim, upletenost Turske u politiku Bakua smanjuje izglede za dugoročni mir

Sukob između Jermenije i Azerbejdžana nije novina. Etnopolitički okršaj oko ove male teritorije Južnog Kavkaza, površine svega 4.400 kvadratnih kilometara, bio je jedan od prvih u postsovjetskom prostoru. Za nešto više od tri decenije, sukob između republika unutar SSSR-a prerastao je u međunarodnu konfrontaciju sa neizvesnim izgledima za rešavanje.

Prva faza konfrontacije (1988—1991) može se opisati kao unutrašnji spor između dve federativne republike. U to vreme glavni zahtev Jermenije bio je miatsum („ujedinjenje“), odnosno da se autonomna oblast Nagorno-Karabaha, tada u sastavu sovjetskog Azerbejdžana, a naseljena uglavnom Jermenima, pripoji Sovjetskoj Socijalističkoj Republici Jermeniji. Za njenog suseda, međutim, prioritet je bio očuvanje teritorijalnog integriteta. Sovjetske vladajuće institucije oklevale su da se opredele za jednu od strana: da produže status quo \(povoljan za Baku) ili da potvrde pravo na samoopredeljenje (koje je odgovaralo Jerevanu)? Ovo odugovlačenje dovodi do izbijanja nasilja: antijermenskog pogroma u Sumgajitu (Azerbejdžan) 1988. i u Bakuu 1990. godine, praćenih prisilnim raseljavanjem stanovništva. Pozicije se radikalizuju.

Tokom druge faze (1991—1994), sukob se pretvara u otvorenu oružanu borbu, prvo između Bakua i Jermena iz Nagorno-Karabaha (koje Azerbejdžan kvalifikuje kao „separatiste“), a od 1993. godine i između država, kada se uključila jermenska regularna vojska. Nakon trideset hiljada ubijenih ljudi, sporazum o neograničenom prekidu vatre stupio je na snagu u maju 1994. godine. Tada je sukob ušao u treću fazu, koja se može okarakterisati kao političko-diplomatska, tokom koje se tragalo za mirnim rešenjem krize. U decembru 1994. godine, u tu svrhu je u okviru Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) formirana Minska grupa, kojom zajednički upravljaju Pariz, Vašington i Moskva. Od tada ova grupa igra ulogu garanta mirovnog procesa.

Treća faza je okončana u aprilu 2016. godine takozvanim „četvorodnevnim ratom“. Prvi put od prekida vatre 1994. godine, ruši se status quo. Tadašnji predsednik Jermenije Serž Sargsjan priznaje gubitak teritorije od osam stotina hektara — limitirani poraz koji, međutim, najavljuje politiku nasilnog osvajanja koja je danas na snazi. Pri tome, pregovarački okvir ostaje nepromenjen: pored razmene informacija o vojnim incidentima, Baku i Jerevan uporno odbijaju širi kompromis.

Odbijanje bilo kakvog kompromisa

Ovaj sukob pripada većoj grupi takozvanih „zamrznutih“ sukoba na nekadašnjem sovjetskom prostoru. SSSR se urušio 1991. godine, nakon što su njegove federativne republike, jedna po jedna, proglasile nezavisnost. Pojedini regioni u tim novim državama polagali su tada pravo na samoopredeljenje ili prisajedinjenje drugoj državi. Takav izazov u Azerbejdžanu predstavlja Nagorno-Karabah, u Gruziji regije Južna Osetija i Abhazija, a u Moldaviji oblast Pridnjestrovlje. Iako se odigralo nešto kasnije, proglašenje nezavisnosti 2014. godine samoproklamovanih Narodnih republika Lugansk i Donjeck u Donjeckom basenu može se svrstati u isti proces fragmentacije koji je usledio nakon raspada SSSR-a.

Pitanje Karabaha je ipak specifično. Tu su „separatisti“ preuzeli kontrolu nad većim delom teritorije koja odgovara nekadašnjim sovjetskim granicama, ali i nad oblastima koje im se pridružuju (ukupno sedam: pet u potpunosti i dve delimično). Ove slabo naseljene planinske teritorije su od presudnog strateškog značaja. Lačinski koridor povezuje Nagorno-Karabah sa Jermenijom; u okrugu Kelbadžar na severu nalaze se izvori vode iz kojih se snabdeva Nagorno-Karabah. Tako su, uoči novih tenzija ove jeseni, jermenske oružane snage kontrolisale oko 13,4% teritorije Azerbejdžana, u okvirima koje je priznala međunarodna zajednica. Od tada se pregovori odvijaju oko tri (...)

Obim celog teksta : 1 753 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Sergej Markedonov

je istraživač na Institutu za međunarodne studije Moskovskog državnog instituta za međunarodne odnose pri Ministarstvu spoljnih poslova Ruske Federacije (MGIMO). Glavni je urednik časopisa Analyses internationales.
PREVOD: Milisava Petković

Podeli ovaj tekst