Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

NOVA GENERACIJA FEMINISTKINJA

Ustanak Južnokorejki

Uprkos naličju modernosti i zamahu novih tehnologija, južnokorejsko društvo je i dalje naglašeno mačističko. Žene treba da se posvete porodici. Pa ipak, oktobra prošle godine, vlada je predstavila nacrt zakona kojim se legalizuje namerni prekid trudnoće. Feministkinje ocenjuju da ovom nacrtu manjka hrabrosti. Mlade aktivistkinje zvone na uzbunu

Sudije Ustavnog suda Južne Koreje donele su, 11. aprila 2019, istorijsku presudu: sa sedam glasova naspram dva, odlučili su da je kriminalizacija abortusa, inače decenijama na snazi, neustavna. Jedna velika pobeda za žene. „Rezultat višegodišnje borbe”, uzviknula je tom prilikom jedna aktivistkinja, grcajući od emocija. Prošlog oktobra, vlada je predstavila nacrt zakona koji bezuslovno omogućava željeni prekid trudnoće do četrnaeste nedelje, ali ga nakon ovog perioda i dalje zabranjuje, osim u slučaju silovanja, opasnosti po majku ili usled „socioekonomskih razloga”, kada je moguć do dvadeset četvrte nedelje. Dok mu se crkva i tradicionalisti oštro protive, feministkinje ovaj zakon i dalje smatraju prestrogim. Ponovo su krenule u borbu, oslanjajući se na pomake ostvarene tokom poslednjih godina.

Pokret #MeToo, pristigao sa zakašnjenjem u ovu zemlju, izvršio je značajan uticaj. Početkom 2018. godine, državna tužiteljka Seo Đi Hjun javno optužuje svog nadređenog da ju je neprimereno dodirivao i navodi kako joj je karijera bila uništena nakon što ga je prijavila. Druge žene slede njen primer, kršeći i same zakon ćutanja. Političari, reditelji, umetnici, univerzitetski profesori: brojne zvučne afere izlaze na videlo, ukazujući da je vreme prećutkivanog seksualnog uznemiravanja prošlo.

Nakon obelodanjivanja ovih skandala, brojne žene koje su do tada još uvek oklevale, pridružuju se pokretu, javno istupajući i dižući glas. Leta 2018, u Seulu su održani najznačajniji feministički protesti u istoriji zemlje. Uz parole „Moj život nije tvoj porno-film”, desetine hiljada žena protestovalo je protiv nereagovanja državnih organa na poplavu špijunskih kamera, takozvanih „molki”, postavljenih na javnim mestima (u toaletima i saunama) kako bi se žene snimale bez njihovog znanja. Ovi video-snimci, kao i ukradeni „sex tapes”, dele se i prodaju preko interneta, uništavajući živote žrtava. Policija i pravosuđe suočavaju se sa optužbama za kriminalno tolerisanje i propuste. Ovi izrazi nezadovoljstva doveli su, u avgustu 2019, a potom i u maju 2020, do pooštravanja zakona protiv seksualnih prestupa na internetu.

Seo Điun, dvadesetdvogodišnja novinarka, kaže da su „protesti iz 2018. prvi feministički skup na koji sam se usudila da odem”. Naime, u Južnoj Koreji i sama ova reč predstavlja tabu: deklarisati se kao „feministkinja” znači navući na sebe gnev porodice, muških kolega i korisnika interneta... „Ranije sam prikrivala svoja ubeđenja, plašila sam se da me ne označe kao militantnu aktivistkinju i da me ne uzmu na zub. Ali stvari se menjaju.” O ovome svedoči i uspeh romana Kim Đi Jung, rođena 1982.. autorke Čo Nam Ju, prodat u preko milion primeraka. Mladu nevestu, junakinju tog romana, mrve očekivanja ultrapatrijarhalnog društva i svakodnevna podmukla poniženja kojima su žene izložene.

Tako se, malo-pomalo, pojedini tabui ruše. „Kada smo, 1991, osnovali našu organizaciju, nismo uspevale ni da izgovorimo reči ‘seksualno nasilje”, priseća se Park A Reum, predstavnica Centra za pomoć žrtvama seksualnog nasilja iz Seula. „Danas žrtve imaju hrabrosti da progovore. To je velika promena.” Ubistvo koje se odigralo u glavnom gradu, maja 2016, u neposrednoj blizini metro stanice Gangnam, kada je tridesetčetvorogodišnji mladić ubio dvadesettrogodišnju slučajnu prolaznicu, priznavši da je hteo nasumično da ubije neku ženu, izazvalo je lavinu protesta. Kako objašnjava feministička književnica Li Min Kjung: „Ta žrtva, to sam mogla biti ja. Nakon ovog zločina, feministički pokret se razbuktao. ”

Te „razvratne” neudate majke

Četiri godine kasnije, u aprilu 2020, prva feministička partija u Južnoj Koreji izlazi na parlamentarne izbore. Ne osvaja nijedno mesto u skupštini, ali samo njeno postojanje predstavlja malu revoluciju. Od tada, Narodna skupština broji 19% poslanica. Što je rekord... za Južnu Koreju. U susednoj tajvanskoj demokratiji ima ih 41,6%.

Pod naličjem modernosti i visokorazvijene digitalizacije, društvo je dalje prožeto neokonfucijanskom ideologijom, nekadašnjim osloncem dinastije Džoseon (1392— 1910), koja propagira naglašeno konzervativne i (…)

Obim celog teksta : 2 023 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Frederik Ožardijas

je novinar. Autor eseja Les Sud-Coréens, Atelier Henry Dougier, edicija „Lignes de vie d’un peuple”, Pariz, 2017.
PREVOD: Tanja Gavrilović

Podeli ovaj tekst