Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

KAKO PANDEMIJA KORONAVIRUSA POVEĆAVA ZAVISNOST SIROMAŠNIH ZEMALJA

„Veliki razorni karantin“ u zemljama Trećeg sveta

Sa pandemijom kovida-19, svet se suočava sa najozbiljnijom ekonomskom krizom od međuratnog perioda. Eksplozija nezaposlenosti, prehrambena nesigurnost, napuštanje studija... Iako se posledice „velikog karantina“ osećaju svuda, one su se umnožile u siromašnim zemljama gde neformalna ekonomija, koja je po definiciji lišena socijalne zaštite, zauzima izrazito važno mesto

Kao što se posledice klimatskih promena osećaju na svim geografskim širinama, pandemija kovida-19 ne štedi nikoga, bilo da je reč o šefu države ili o izbeglici. Ipak, zna se da te svetske krize ne pogađaju sve ljude na isti način. Pored toga što podrazumeva različite slabosti zavisno od godina, kao i različite faktore rizika, pandemija, za razliku od globalnog zagrevanja, ima različit uticaj u svetskim razmerama, ali i u svakoj zemlji, zavisno od tradicionalnih linija preloma između bogatih i siromašnih, belaca i nebelaca itd.

Nema sumnje da je zaraza gospodina Donalda Trampa potvrdila da virus nema obzira za politički rang, ali izuzetan tretman koji je primio američki predsednik, s cenom koja se procenjuje na 100.000 dolara za tri dana hospitalizacije. dobro pokazuje da, iako su svi ljudi isti pred bolešću i smrću, neki su, kao što je napisao Džordž Orvel u Životinjskoj farmi, „jednakiji od drugih“.

Kao po običaju, zemlje Trećeg sveta su najteže pogođene trenutnom ekonomskom krizom, koju je Međunarodni monetarni fond (MMF) nazvao „velikim karantinom“ u svom semestralnom izveštaju u aprilu 2020. godine. a to je kriza koja je već najozbiljnija od Velike krize međuratnog perioda. Treći svet je onaj treći deo sveta od kog je svega nekoliko zemalja istočne Azije uspelo da se odvoji otkako je ekonomista Alfred Sauvi stvorio naziv 1952. godine. Ovde ćemo ih definisati kao skup zemalja sa nižim prihodima, kao i one sa srednjim prihodima (niži i viši srednji dohodak) prema klasifikaciji Svetske banke, izuzevši Kinu i Rusiju, koje su zemlje sa višim srednjim prihodima a uz to i svetske sile.

Ranjivost neprijavljenih radnika

Na međunarodnom nivou, „veliki karantin“ je prouzrokovao snažno pogoršanje nezaposlenosti. Međutim, društveni uticaj te nezaposlenosti je znatno jači u zemljama Trećeg sveta nego u bogatim zemljama, gde su skupocene mere često usvojene ne bi li se ublažile njihove posledice. U svetu je u toku prva tri semestra 2020. godine uništeno u proseku 332 miliona zaposlenja sa punim radnim vremenom, što iznosi 11,7% gubitka u odnosu na poslednji semestar 2019. godine. Među njima, 143 miliona je bilo u zemljama sa nižim srednjim prihodima (— 14%), 128 miliona u zemljama sa višim srednjim prihodima (— 11%) i 43 miliona (— 9,4%) u bogatim zemljama, prema Međunarodnoj organizaciji rada (Organisation internationale du travail — OIT).

Mada su države sa nižim prihodima izgubile „svega“ 19 miliona zaposlenja (— 9%) u istom periodu, taj broj loše odražava socioekonomski uticaj krize kroz koju prolaze. Zaista, u tim zemljama, kao i u onim sa nižim srednjim prihodima, velika većina zaposlenja i nezavisnih aktivnosti nalazi se u okviru neformalne ekonomije koja obuzima 60% poslova na svetskom nivou i koja je po definiciji lišena svake socijalne zaštite.

U skorašnjem izveštaju, Svetska banka procenjuje da se ekstremno siromaštvo (koje ona definiše kao preživljavanje sa manje od 1,90 dolara dnevno) povećalo 2020. godine pod uticajem pandemije, prvi put od 1998. godine nakon azijske finansijske krize 1997. godine. Južna Azija je najpogođenija u apsolutnoj vrednosti. Od 49 do 56,5 miliona osoba više nego što je bilo predviđeno pre pandemije trebalo bi da pređe ispod linije ove godine ili da tu ostane. Za Podsaharsku Afriku, taj broj će biti između 26 i 40 miliona, što potvrđuje poziciju potkontinenta kao regiona sveta sa najvišom stopom ekstremnog siromaštva. Varijacija će se smestiti između 17,6 i 20,7 miliona osoba za države u razvoju u Istočnoj Aziji. Ona bi mogla da dostigne 4,8 miliona u Latinskoj Americi i 3,4 miliona u regionu Bliskog istoka i Severne Afrike. Prema Svetskoj banci, ukupno između 88 i 115 miliona osoba će zbog pandemije preći prag od 1,90 dolara ili na njemu ostati 2020. godine. Porast broja veoma siromašnih u odnosu na 2019. godinu će se smestiti između 60 i 86 miliona.

Već od 2013. godine, ubrzanje klimatskih promena, čije su prve žrtve najsiromašnije populacije, kao i novi konflikti, u koje spadaju oni u Siriji, Jemenu i Južnom Sudanu, prouzrokovali su usporavanje regresa siromaštva. „Veliki karantin“ je postigao to da se učini nedostižnim Cilj održivog razvoja koji se odnosi na ekstremno siromaštvo koje je Organizacija Ujedinjenih nacija (OUN) predvidela za 2030. godinu i nameravala da smanji svetsku stopu na 3%. Ta stopa je još bila na 10% 2015. godine, što predstavlja 736 miliona osoba. Prema Svetskoj banci, do 2030. godine bi trebalo da dostigne otprilike 7%.

U julu je Kancelarija Ujedinjenih nacija za koordinaciju humanitarnih pitanja (OCHA na engleskom) zvala na uzbunu. Gospodin Mark Loukok, zamenik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija za humanitarna pitanja, rezimirao je situaciju u svom predgovoru izveštaja: „Skorije procene sugerišu da bi do šest hiljada dece dnevno moglo umreti od uzroka koji se mogu izbeći zbog direktnih ili indirektnih posledica kovida-19. Zelenaško kupovanje medicinskih sredstava bi moglo da prouzrokuje udvostručen broj mrtvih od side, tuberkuloze i malarije. Zatvaranje škola će srozati produktivnost, smanjiti dohodak tokom čitavog života i povećati nejednakost. Ekonomsko usporavanje, povećanje nezaposlenosti i pad pohađanja škola povećavaju mogućnost građanskog rata koji prouzrokuje glad i selidbu stanovništva.“

Urbani egzodus indijskih migranata

Čak i u odsustvu novih ratova, glad je veoma uznapredovala. Prema izveštaju Kancelarije Ujedinjenih nacija za koordinaciju humanitarnih pitanja, pandemija ju je pogoršala u zonama gde je ona već harala i od kojih je napravila nove epicentre. Bez velike i brze pomoći bogatih zemalja, broj osoba u situaciji visoke prehrambene nesigurnosti bi mogao da dostigne 270 miliona pre kraja godine, u poređenju sa 149 miliona pre pandemije. Ipak, u septembru je od 10,3 milijarde dolara koje je tražila Kancelarija, svega 2,5 milijardi bilo uplaćeno, prema godišnjem izveštaju generalnog sekretara UN. To nije milion dolara Nobelove nagrade za mir datih Svetskom programu za hranu koji bi dozvolio da se pokrije rupa. Da li je to tako zato što glad nije zarazna i ne prelazi granice sa migrantima za razliku od virusa? Dana 13. oktobra, Svetska banka je dotirala 12 milijardi dolara zemljama u razvoju za program vakcinacije i anti-kovid-19 testova.

S druge strane, program „Svaka žena, svako dete“, koji je pokrenuo UN 2010. godine, a koji zajedno vode Svetska zdravstvena organizacija (World Health Organization — WHO) i Unicef, u svom poslednjem izveštaju predviđa da zatvaranje škola zbog pandemije znači da mnogo dece i adolescenata verovatno više nikada neće ići tim putem u zemljama Trećeg sveta. Oni će dakle biti izloženi uvećanom nivou nasilja u porodici, a devojke većem riziku rane trudnoće. Taj isti izveštaj procenjuje da bi „veliki karantin“ mogao da smanji trećinu postignutog napretka u eliminisanju nasilja nad ženama do 2030. godine, kao i da prouzrokuje 13 miliona više dečjih brakova u toku sledeće decenije.

„To nije (...)

Obim celog teksta : 3 316 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Žilber Aškar

je profesor na studijama za razvoj u Školi orijentalnih i afričkih studija (SOAS) pri Univerzitetu u Londonu.
PREVOD: Anja Mitić

Podeli ovaj tekst