Javno-privatna partnerstva (JPP), sve više kritikovana na Zapadu, uzimaju maha u Africi. Godine 2018, Svetska banka izbrojala ih je ukupno 460 na celom kontinentu. Južnoafrička Republika, Nigerija i Kenija bile su prve u sklapanju ovakvih ugovora koji se od tada šire ka zapadu: u Gani, Obali Slonovače i Senegalu. Veličana zbog svoje navodne efikasnosti, ova partnerstva produbljuju državni deficit istovremeno dajući ogromne povlastice privatnim preduzećima. Usled recesije izazvane pandemijom koronavirusa, njihova štetnost će možda izaći na videlo. „Izuzetno snažan uticaj pandemije na JPP, njihove korisnike, privatni i javni sektor osetiće se nedeljama, mesecima i godinama “, upozorio je David Bakster iz Međunarodnog stručnog udruženja za JPP.
„Ova partnerstva se potpisuju između privatnih preduzeća i javnih ustanova“, objašnjava ekonomista Romen Želen, član Istraživačke grupe za alternativnu ekonomsku strategiju (Grasea). „Cilj im je da se podele resursi, rizici, odgovornosti, ali i korist između ova dva aktera, kako bi, u teoriji, smanjili budžetske obaveze države.“ Uglavnom su to ugovori u vezi sa izgradnjom, održavanjem i korišćenjem javne infrastrukture (putevi, bolnice, aerodromi, električne centrale, pruge...), potpisani na period od dvadeset do trideset godina. Javni korisnik isplaćuje mesečni iznos izvođaču od trenutka završetka radova pa sve tokom trajanja koncesije, posle čega preuzima vlasništvo nad dobrom.
Međunarodne finansijske institucije, glavni finansijeri, ali i regionalne organizacije, smatraju da su JPP glavni pokretači ekonomskog rasta Afrike, pogotovo kako bi se postigli Ciljevi održivog razvoja koje su odredile Ujedinjene nacije. „Tokom poslednjih 15 godina“, objašnjava Nik Deardan, koordinator mreže Global Justice Now, „fondovi namenjeni za razvoj potrošeni su na ubeđivanje privatnog sektora da uloži u najsiromašnije države. Umesto da se državama direktno pomogne da stvore javne službe ili da prikupe porez od multinacionalnih kompanija koje tu već posluju, došlo se na ideju da se javni novac koristi za stvaranje ’pogodnije klime’ za ulaganje kapitala. Javno-privatna partnerstva su se namnožila, radeći ono što najbolje znaju: pretvorila su potrebe stanovništva u dugoročne izvore prihoda za svoje finansijere.“ Svetska banka i njena desna ruka za razvoj privatnog sektora na jugu — Međunarodna finansijska korporacija — sprovode kampanju u korist JPP kod afričkih vlada i privatnih investitora, uz podršku nekih agencija Ujedinjenih nacija i Evropske unije. Krajnji rezultat ovih ugovora na Starom kontinentu, gde su i izmišljeni početkom devedesetih, treba da probudi pozornost. Godine 2018, specijalni izveštaj Evropskog revizorskog suda o sprovedenih 12 JPP predložio je temeljnu analizu: „Kod većine revidiranih projekata postoje pritužbe na velika kašnjenja u izgradnji i na značajno prevazilaženje predviđenih troškova.“
Na brzinu sklopljeni ugovori
Uprkos ovim upozorenjima, javno-privatna partnerstva cvetaju u Africi zahvaljujući neoliberalnom viđenju države kao lošeg upravnika opterećenog birokratijom, koji je prinuđen da poveri velike projekte privatnom sektoru, iako mu istovremeno garantuje dugoročno finansiranje. „Krijući se iza plemenitog cilja da se pomogne razvoj, prilagođava klimatskim promenama, pa i pokrene četvrta industrijska revolucija, javno-privatna partnerstva služe kao opravdanje novog talasa privatizacije“, objašnjava južnoafrički socijalista Trevor Ngvane, koji je u prvoj deceniji ovog veka bio jedan od osnivača Foruma protiv privatizacije, grupe udruženja koja su se tad protivila restrukturiranju javnih preduzeća za snabdevanje vodom i strujom pod predsednikom Taboom Mbekijem. On smatra da političari, uprkos svojim lepim govorima, potpuno zanemaruju potrebe stanovništva. Godine 2017, tadašnji predsednik Svetske banke Džim Jong Kim otkrio je (…)
