Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

HAPŠENJE VOĐA OVK, DVADESET GODINA POSLE RATA

Da li je na Kosovu pravda dostižna?

Ovu državu već dve decenije pritiska senka zločina koji se pripisuju Oslobodilačkoj vojsci Kosova (OVK). Da li hapšenje predsednika Hašima Tačija i više njegovih saboraca iz nekadašnje gerile znači da je konačno kucnuo čas pravde? Zapad je do sada bez zadrške podržavao novu vlast; u ime stabilnosti i na štetu žrtava

Petog novembra 2020. godine, kosovski predsednik Hašim Tači je s poraženim izrazom lica na konferenciji za štampu objavio svoju ostavku i potvrdio da je protiv njega podignuta optužnica Specijalizovanih veća za Kosovo, koja zasedaju u okviru Međunarodnog krivičnog suda u Hagu. Bivšem portparolu, a potom političkom zapovedniku Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), sudiće se za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti počinjene 1998—1999. godine, tokom oružanog sukoba sa srpskim režimom Slobodana Miloševića, kao i u mesecima koji su nakon njega usledili. Nekoliko sati ranije, predsednik Demokratske partije Kosova (DPK) Kadri Veselji, poslanik i bivši direktor Obaveštajne agencije Kosova (SHIK, obaveštajna služba OVK), takođe je potvrdio da se našao na spisku optuženih. Isto je učinio i poslanik Redžep Seljimi. Prethodnog dana u Prištini je uhapšen i Jakup Krasnići, nekadašnji portparol OVK i bivši predsednik skupštine Kosova (2007—2014).

Objavljivanje optužnice, 24. juna 2020. godine, već je primoralo Tačija da otkaže sastanak u Vašingtonu sa svojim kolegom iz Srbije Aleksandrom Vučićem. Četvorica uhapšenih političkih zvaničnika, privedenih po nalogu specijalnog tužioca i prebačenih u pritvorni objekat u Holandiji, moraće da odgovore na optužbe za organizovani kriminal: progone, proizvoljna lišavanja slobode, surovo postupanje, mučenje i ubistva.

Specijalizovana veća, u najvećoj meri finansirana novcem Evropske unije i zadužena da sprovedu suđenja u vezi sa zločinima počinjenim na teritoriji bivše autonomne pokrajine Srbije između 1. januara 1998. i 31. decembra 2000. godine, priključena su pravosudnom sistemu Kosova. Ona su smeštena u Hagu i sačinjena od stranih sudija, što ih čini hibridnim, delimično međunarodnim telom, poput specijalnih tribunala za Liban, Sijera Leone ili Centralnoafričku Republiku.

Od leta 2019. godine, pred njima je saslušano više desetina nekadašnjih gerilaca, što u svojstvu osumnjičenih, što u svojstvu svedoka. Dvadeset četvrtog septembra 2020. prvi optuženi pojavio se pred sudom. Nekadašnji zapovednik lapskog sektora (severoistok Kosova) Salih Mustafa optužen je da je počinio ili naredio zločine protiv Srba, Roma i Albanaca (proizvoljno lišavanje slobode, mučenje, surovo postupanje i ubistvo).

Osujećena nacionalna bajka

Uzrok osnivanja specijalizovanih veća vezan je za izveštaj švajcarskog izaslanika Dika Martija, koji je 2011. godine usvojila Parlamentarna skupština Saveta Evrope. Marti, koji je već bio poznat po svom radu u vezi sa specijalnim zatvorima američke Centralne obaveštajne agencije (CIA), istražio je slučajeve nekoliko stotina srpskih i romskih civila koji su bespravno lišeni slobode, verovatno prebačeni u Albaniju i potom nestali. On je takođe obelodanio bespravno lišavanje slobode, mučenje i likvidaciju Albanaca koje je OVK smatrala političkim protivnicima. Najčešće se radilo o članovima i članicama Demokratske lige Kosova (DLK), partije Ibrahima Rugove (preminuo 2006. godine), ključne ličnosti albanskog otpora na Kosovu.

Ovi zločini počinjeni su tokom oružanog sukoba, ali i po njegovom okončanju — nakon uvođenja međunarodnog protektorata Ujedinjenih nacija na Kosovu 1999. godine, kada je preko četrdeset hiljada vojnika NATO-a stacionirano u nekadašnjoj južnoj pokrajini Srbije.

Nečovečno i ponižavajuće postupanje, kao i nestanke osoba, pobrojane u Martijevom izveštaju, već su potvrdile Privremena administrativna misija Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) i Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) već se bavio zločinima koji se pripisuju OVK, ali je Karla del Ponte, njegova glavna tužiteljka između 1999. i 2007. godine, u svojim memoarima napomenula da je bila sprečena da nastavi sa istragom. Štaviše, ona je osudila namerno uništavanje određenih osuđujućih dokaza. Optužbe iz Martijevog izveštaja potvrdio je izveštaj iz jula 2014. godine koji je sastavio Džon Klint Vilijamson, američki diplomata postavljen na mesto nezavisnog tužioca od strane Evropske unije. Osnivanje ad hoc suda koji treba da se izjasni o ovim zločinima predstavljalo je priznavanje neuspeha MKSJ-a. Pa opet, bio je neophodan snažan pritisak Brisela i Vašingtona da bi Skupština Kosova 2015. godine kroz usvajanje ustavnog amandmana (...)

Obim celog teksta : 2 162 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Žan-Arno Derans & Loran Žeslan

su novinari veb-sajta Le Courrier des Balkans, kao i autori knjige Là où se mêlent les eaux. Des Balkans au Caucase, dans l’Europe des confins, La Découverte, Pariz, 2018.
PREVOD: Pavle Ilić

Podeli ovaj tekst