Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

ZAGONETKA FRANCUSKOG BRODA LA KUBR NA KUBI

Fidel Kastro, detektiv

Mart 1960. Dvostruka eksplozija u luci kubanske prestonice izazvala je smrt sedamdeset ljudi. Da li je reč o nesreći, sabotaži ili atentatu? Istragu vode kubanski revolucionari koji su godinu dana ranije svrgnuli diktaturu Fulgensija Batiste. Nedavno otvorena poverljiva dokumenta bacaju novo svetlo na ovaj slučaj

Tog petka, 4. marta 1960. oko 9.30 časova, francuski teretni brod La Kubr bližio se keju Havane. Brod prevozi robu natovarenu u lukama Hamburga, Antverpena i Avra, a čija su krajnja odredišta Sjedinjene Države, Meksiko i Haiti. Žan le Fevr je prvi oficir palube. Svedoči sledeće: kada je dozvoljeno lučkim radnicima da se popnu na brod, dvadesetak naoružanih vojnika su istog trenutka upali na brod. Zatim slede izjave radnika na utovaru, čiji je identitet propisno utvrđen. U 11 časova počeo je istovar robe sa prednjeg dela broda. Istog trenutka, jedan član posade otključava katance spremišta VI, na zadnjem delu broda. Brodske dizalice mrežama istovaruju 967 drvenih sanduka sa 1,5 miliona metkova i ostavljaju ih na keju. Ova operacija traje sve do 14.45 časova. Le Fevr naređuje da se otvori druga komora ovog spremišta, te otpočinje pretovar 525 sanduka u kojima je 25.000 granata. Ovo naoružanje prodala je belgijska Nacionalna fabrika ratnog naoružanja, a utovareno je dvadeset dana ranije u Antverpenu.

Nešto pre 15 časova, glavni mašinista Marsel Geren vraća se u svoju kabinu i piše ženi: „Tek što sam napisao Draga, kad je odjeknula nekakva eksplozija. Brod se odbacio napred kao kakva raketa“, priseća se mašinista. „Mislio sam da je eksplodiralo ulje ili para u kotlarnici. Pregrada moje sobe je pala i lavabo mi se srušio na uho.“ Geren odmah odlazi u kotlarnicu, u kojoj kuljaju vatra i dim. Zahvaljujući pomoćnicima uspeva da isključi struju, ali ne uspeva da zaustavi motor, niti da zatvori hermetička vrata. Voda počinje da nadolazi. Napuštaju potpalublje. Kada je došlo do eksplozije, Le Fevr je mislio da se desila na keju. Ali kada je stigao na palubu, opšti metež i vriska. Brod se nagnuo nekih petnaest stepeni nadesno i bio je udaljen od keja oko četiri metra; zadnji deo je bio potpuno uništen. Ogromna dimna pečurka izbacila je takođe komadiće metala, drveta i projektila koji su padali natrag na zemlju u krugu od petsto metara. „Bila je to toliko velika eksplozija da sam mislio da su Sjedinjene Države otpočele invaziju“, priseća se, u Havani, istoričarka Adelaida Beker. „Nikad neću zaboraviti taj ogromni oblak dima i tamu.“

Osim 36 članova posade, na La Kubri su se nalazila dva putnika: francuski sveštenik i američki novinar Donald Li Čapman. U tom trenutku Čapman je izašao da se sunča na palubi među utovarom. „Sećam se da nismo mogli da prođemo iza. Nisam dugo bio tamo kad je sve počelo da eksplodira.“ Pošto ga je Geren o svemu obavestio, Le Fevr je naredio da svi napuste brod. Znao je koliko je goriva i eksplozivnog materijala na brodu i bojao se druge, još snažnije eksplozije. Neki skaču u vodu. Drugi silaze uz pomoć mreže koju su bacili mornari i Kubanci. Kapetana su morali da prenesu pošto mu je udarac vrata slomio nogu. Čim je dotakao kopno, sveštenik je pobegao. Nekoliko sati kasnije pojavljuje se u policijskoj stanici.

Vatrogasci, lekari, policija, vojnici i neki civili stižu u rekordnom vremenu kako bi pomogli, ne obazirući se na povike Francuza koji im govore da se sklone od broda. Među njima je i lekar Ernesto Gevara, koji počinje da leči ranjenike u blizini keja; čuvena fotografija Če Alberta Korde što krasi majice i šolje širom sveta slikana je sutradan, prilikom sahrane žrtava. Tadašnji premijer Fidel Kastro i njegov brat Raul takođe dolaze na lice mesta. Grupa se nalazila na nekih 300 metara kada se desila druga eksplozija. Vreme je oko 15.40 časova. U drugoj eksploziji nastradalo je mnogo više ljudi nego u prvoj jer je bilo dosta spasilaca.

„Jedan Kubanac, sa obe otkinute noge, traži pomoć i jauče“, opisuje jedan mornar. „Strašno je. Osakaćen čovek se uzalud trudi da se pridigne uz pomoć šaka i laktova, ali stalno pada.“ Procenjuje se da je 70 osoba poginulo, više od stotine povređeno, a 27 se vodi kao nestalo. Šest članova posade izgubilo je živote. Dvojica su pronađena raskomadana u zalivu. Smrt ostale četvorice konstatovana je uz pomoć delova njihove odeće. Svi oni su nadgledali istovar oružja.

Granate bačene iz aviona

Istraga počinje istog dana. Fidel Kastro se uključuje. Zajedno sa Gevarom posećuje Čapmana. „Kastro me ni za šta nije optužio. Pitao me je da li mislim da je reč o sabotaži, ali ja ništa nisam znao“, priseća se novinar. „Kapetan me je obavestio da se na brodu nalazi eksploziv tek kad smo stigli na Kubu, ali mi ništa nije rekao o količini.“ Tri dana kasnije dobija dozvolu da odleti na Majami. U 10 časova iste večeri, Kastro saziva savez ministara koji odlučuje, između ostalog, da odobri milion dolara porodicama osakaćenih i (...)

Obim celog teksta : 2 369 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Ernando Kalvo Ospina

je novinar. Autor je naslova Uz kubansku melodiju, izdavačka kuća Le Temps des cerises, Panten, 2005, zatim Rhum Bacardi. CIA, Kuba i globalizacija, EPO, Brisel, 2000, kao i Kolumbija. Iza dimne zavese. Istorija državnog terorizma, Le Temps des cerises, Panten, 2008.
PREVOD: Jelena Nikolić

Podeli ovaj tekst