Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

SRBIJA I NJENE DVE JAVNOSTI

Kako je pandemija ogolila namere SNS-a

U Srbiji postoje dve javnosti. Logično bi bilo da te dve javnosti među sobom komuniciraju tako što svaka iz svoje medijske „sobe“ napada „drugu stranu“, ali stavovi jedne javnosti vrlo malo ili nikako ne rezonuju niti sa jednim činiocem suprotne javnosti. Razlog je taj što je „SNS“ javnost produžena ruka vlasti i uspeva u svojoj težnji da javnu sferu u potpunosti eutanizira i obesmisli

Neki među nama ne mogu se čudom načuditi izjavama koje na dnevnom nivou ispaljuju predstavnici vlasti u Srbiji. Ne možemo ih više jasno definisati, ne daju se staviti niti u jednu kategoriju, a nama je sve neugodnije da ih uopšte komentarišemo ili prepričavamo. Svi ti doprinosi koje narodni poslanici, urednici tabloida i tabloidnih televizija sa nacionalnom pokrivenošću daju javnoj raspravi o pitanjima od javnog značaja, kotrljaju se poput loptaste balege, usput sakupljajući sve i svašta po zagađenoj zemlji. Svakim pokušajem da se uključi u polemiku sa bilo kim ili bilo čim u tom taboru, običan čovek rizikuje da ga velika loptasta kotrljajuća balega zalepi za sebe i onda nastavi valjati po blatnjavom terenu punom kamenja i džombi na koje možete samo još dodatno razbiti glavu. Baš zbog toga, čini se da je dobar broj ljudi koji žele učestvovati u javnoj sferi i polemisati o stvarima od javnog značaja ostao izvan ove javnosti koja zaudara sve jače, što više raste i postaje balegastija. U ovom drugom taboru, pak, čini se da ljudi svakog dana sve glasnije viču kako ova prva zaudara i malo čime se drugim bavi osim toga.

Stoga možemo otpočeti polemiku ovde sa tezom da u Srbiji ne postoji jedna javna sfera, već dve. Svaka ima svoja glasila, svoj javni (medijski) prostor, u kom teži sopstvenoj reprodukciji. Odnos između ove dve javnosti u rano pandemijsko vreme postao je nešto drugačiji nego obično. U ovom tekstu pozabavićemo se analizom tog odnosa u vreme pre pandemije i u vreme rane pandemijske „groznice“.

Ipak, pre nego što se osvrnemo na taj odnos, trebalo bi makar u opštim crtama ponuditi čitaocima naše razumevanje javne sfere. Najšira definicija prostora koji se naziva javnošću ili javnom sferom, jeste da je to područje društvenog života u kom nastaje javno mnjenje ili javno mišljenje. U idealnom scenariju, javnost je zamišljena kao mreža interakcija između zainteresovanih građana koji deliberativnim metodom raspravljaju o stvarima od javnog značaja i time krče put nečemu što je Žan Žak Ruso nazvao „opštom voljom“. Ona nije puki zbir mišljenja, već nastaje kao izdvojeni entitet kada se u obzir uzmu lični doprinosi i način na koji se oni odnose međusobno. Tada nastaje nešto što nazivamo „zajedničkim dobrom“ ili javnim interesom.

Pojam javnosti ili javne sfere svakako jeste buržoaski koncept i u praktičnom smislu je do dana današnjeg ustrojen hijerarhijski, što znači da niži slojevi u socijalnom i ekonomskom smislu neretko ostaju nezastupljeni u procesu (javne) deliberacije. Međutim, uzevši u obzir broj i domet alternativnih kritičkih medija (pogotovo u eri interneta) ali i levih intelektualaca, kao i sve veći broj „organskih intelektualaca“ koji niču iz pokreta (radničkih ili drugih progresivnih), javnost postaje otvorenija posle svake borbe potlačenih slojeva za bolji položaj (...)

Obim celog teksta : 1 510 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Filip Balunović & Ivica Mladenović

Podeli ovaj tekst