Uzrujanost zbog tragične smrti princeze Dajane usredsredila je pažnju na medijum fotografije. „Svi mi prodajemo osećanja onima koji nas čitaju“. primećuje urednik časopisa Voici nakon nesreće. Prodaja emocija, zarađivanje na osećanjima: to je pravi razlog postojanja ove mašinerije. Profit ostvaruju vlasnici časopisa; profit ostvaruju agencije „uključene u mahnitu jurnjavu za prometom“; profit ostvaruju fotografi „u trci za isplativošću“, objašnjava Rejmon Depardon ; ali profita ima i za zvezde dešavanja.
Zvezde su naučile da monetizuju svoj imidž, da uzimaju novac za poziranje ili barem da koriste časopise u reklamne svrhe. Iako Dajana, naravno, nije dobijala platu, izveštila se u upotrebi slika koje su od nje pravili. Ipak, nije mogla da izbegne da bude pretvorena u sliku.
Sudbina je zvezda da se pretvore u slike. Zvezda među zvezdama, Dajana je bila čista slika. Odveć izložena slika: čista spoljašnjost, bez unutrašnjosti, bez intime. Ona zapravo više nije bila ljudsko biće, već potrošački proizvod. Njena aura nije počivala, kao kod tradicionalnih božanstava, na retkosti njihovih pojavljivanja, na uzdržanom izlaganju sebe, već je, upravo suprotno, počivala na prekomernoj izloženosti, na beskonačnom umnožavanju: bila je to medijska aura. (...)
Nakon što je, svojim venčanjem s princem, smeštena u centar pažnje, Dajana se, zaslepljena, u prvi mah sledila. Ali je brzo naučila da se poigrava time. Briljantnost koja joj je svojstvena obezbedila joj je istaknuto mesto u medijima. Lepa i krhka, žrtva i buntovnica, princeza i ljudsko biće, prebogata i darežljiva, voljena i prevarena, itd. Svi emocionalni sastojci su bili tu, savršeno uklopljeni u tabloidnoj štampi. Dajana je bila (i ostala) hrana za biznis fabrikovanja snova i emocija na glatkom papiru. Čist proizvod hladne mašinerije, koja ju je konačno slomila i koja nastavlja da je eksploatiše i u smrti. Ovo ne umanjuje Dajanine lične zasluge, niti dovodi u pitanje moguću iskrenost njenih uverenja, ali (…)